Lucerka se u ishrani domaćih životnja može koristiti u zelenom stanju ispašom i košenjem, kao seno, silaža i brašno. Bogata je proteinima To je višegodišnja kultura koja ostaje na istoj površini 4-6 godina.
Otpornost lucerke na niske temperature je u kasnijim fazama razvoja dobra te lucerka izdržava i do – 15C. Mlade biljke su slabije otpornosti i one stradaju već na – 5C.
Na nedostatak vode je najosetljivija u prvoj godini dok se ne razvije korenov sistem. U kasnijim godinama otpornost raste jer koren prodire u dublje slojeve zemljišta odakle se snabdeva vodom. Najbolje uspeva na plodnim i dubokim zemljištima od slabo kisele do slabo alkalne reakcije. Na kiselim zemljištima prednost treba dati crvenoj detelini.
Obrada zemljišta
Dubokom osnovnom obradom treba stvoriti rastresit oranični sloj, što pospešuje skupljanje vode, dobar razvoj korena i veću aktivnost kvržičnih bakterija.Predsetvenom pripremom treba zemljište dobro poravnati i usitniti , čime će se olakšati setva i osigurati ujednačeno nicanje.
Đubrenje
Đubrenje treba vršiti na osnovu analize zemljišta. Imajući u vidu da se duboka obrada vrši samo u godini zasnivanja i da se fosfor i kalijum sporo spuštaju u zemljišnom profilu važno je pre oranja primeniti odgovarajuće količine ova dva neophodna elementa. U sledećim godinama iskorištavanja fosfor i kalijum se primenjuju u jesen. Znajući da je lucerka biljka azotofiksator nije potrebno jače đubrenje azotom.
Setva
Može se sejati u kasno leto ili u proleće. Najbolji predusev za lucerku su žitarice.Treba je posejati od druge polovine avgusta do polovine septembra da bi se biljke razvile do početka zime, a u proleće se seje od druge polovine marta do prve polovine aprila. Razmak između redova pri setvi je 10-15 cm a dubina setve 1-2 cm i potrebno je od 15-20 kg semena. Posle setve treba obaviti valjanje radi boljeg uspostavljanja odnosa semena sa zemljišnom vlagom što dovodi do bržeg i ujednačenijeg nicanja.
Mere nege
Od mera nege važno je u početku razvoja zaštiti lucerku od korova. Po potrebi treba izvršiti i zaštitu od štetočina (poljski glodari, lucerkine pipe, lucerkina buba, lucerkina bubamara). Drljanje je mera koja se izvodi posle košenja i pomaže aeraciji zemljišta, unošenju đubriva i borbi protiv korova.
Kosidba lucerke
Godišnje može biti od 3 do 5 košenja.Da bi se dobio što veći prinos sa visokim sadržajem hranljivih materija, prvi otkos treba skidati na početku cvetanja. Ako se radije želi dobiti dobar kvalitet sa godišnjom proizvodnjom koja je nešto manja treba prvi otkos pomeriti ka početku pupljenja. Nivo proteina u suvoj materiji zavisi od faze razvića lucerke. Pri jednom ispitivanju utvrđeno je da je sadržaj proteina pre pojave cvetnih pupoljaka iznosio 25.2 %, na početku cvetanja 23.2 %, u sredini cvetanja 18.7 % , a u punom cvetanju 18.3 %.
Visoka proizvodnja i dugovečnost se postiže racionalnim košenjem lucerke. Da bi se to ostvarilo treba izbegavati suviše ranu kosidbu, jer ona negativno utiče na dužinu korišćenja lucerke. Poslednji otkos treba planirati na oko mesec i po dana pre pojave prvih mrazeva, kako bi biljke obezbedile dovoljno rezerve za prezimljavanje i kako bi sledeće godine dobili dobar prinos.
Prinos zelene mase lucerke je oko 60 t/ha, dok je prinos sena oko 18 T/ha.
Goran Drobnjak PSS Ruma.