Voćarstvo

U našoj zemlji navodnjavanje višegodišnjih zasada trebalo bi biti obavezno, jer je suša postala redovna pojava i sve više utiče na smanjenje prinosa i kvalitet plodova. Smatra se da je 600 mm godišnjih padavina, sa dobrim rasporedom, minimum za uspešno gajenje voća i vinove loze. U rejonima sa manjim padavinama treba planirati uvođenje sistema za navodnjavanje.

Deficit vode u početku vegetacije negativno se odražava na porast biljaka, loš porast lišća, cvetanje je slabije,  jer opadaju cvetni zameci.

Deficit vode u drugom delu vegetacije utiče na prevremeno  sazrevanje i opadanje plodova, loše formiranje cvetnih zametaka, starenje i opadanje lišća, što remeti fotosintezu i nakupljanje hraniva, pa voćke u lošoj kondiciji ulaze u zimski period.

Potrošnja vode na evapotranspiraciju voćnjaka je sastavljena od evaporacije

Opširnije...

• Za osiguranje dobre ishrane u zemljište treba uneti sva neophodna esencijalna hraniva posebno azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor, gvožđe, bor, cink, mangan, bakar, molibden…
• Pre unošenja ovih elemenata, treba analizom utvrditi njihov sadržaj u zemljištu.
• Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima je najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti voćaka hranom.
• U prvoj i drugoj godini voćke se đubre pojedinačno. Zona đubrenja oko voćaka treba biti nešto šira od krošnje.

Određivanje potrebne količine azota:

Opširnije...

Šta je po zakonu?

Susedskim pravima koja se bave razgraničenjem nepokretnosti određeno je da se ograde, brazde, međe, kanali i slične pregrade koje se nalaze između susednih zemljišta, nalaze  u zajedničkoj svojini suseda, osim ukoliko se ne dokaže da su u vlasništvu isključivo jednog od suseda.

Zajedničkim zidom, ogradom, brazdom itd. svaki se sused može slobodno služiti do polovine njihove širine.

Drvo koje se nalazi na međi, takođe je zajednička svojina suseda. Svojina drveta se određuje prema stablu, a ne prema korenu, pa je pravilo da drvo pripada onome na čijoj je zemlji stablo, s tim što sused koji trpi grane koje prelaze na njegovo zemljište ima pravo i na plodove sa njih. 

Prava upotrebljavanja susedne nepokretnosti sastoje se pre svega u ovlašćenju vlasnika jedne nepokretnosti da pređe na susedovu nepokretnost kako bi uhvatio odbeglu životinju, odbegli roj pčela, zatim kako bi pokupio plodove sa svoje voćke ili da povrati stvari koje su tu slučajno dospele.

Takođe, vlasnik nepokretnosti je ovlašćen  da, nakon što o tome obavesti suseda i ukoliko drugačije ne može obaviti opravke na svom zemljištu, susedovu nepokretnost koristi za držanje materijala, postavljanje skela i za pristup radnika.

Najjednostavnije rešenje je da se sa susedom pokušate dogovoriti oko položaja i mesta sadnje voćki, pa na taj način izbegnete buduće nesporazume.

Koliko udaljiti posađene voćke?

Nema konkretne zakonske odredbe koja određuje udaljenost od međe na kojoj je dozvoljeno saditi stabla, odnosno nema zabrane sadnje unutar određene udaljenosti od međe. Zakonom je regulisan položaj stabla, korena i grana, ubiranje plodova i regulisanje eventualne nastale štete. Na susednoj parceli.

Da biste sprečili probleme u budućnosti i održali dobre susedske odnose, krajnji redovi u zasadu voćaka treba da budu udaljeni od međe, najmanje polovinu rastojanja između voćaka.

PSS Ruma

Sanda Klještanović

U Srbiji oko 20.000 pčelara uzgaja oko 1,3 miliona pčela koje godišnje proizvedu oko 7.000 tona meda, što znači da je (u odnosu na 2015-u god.) proizvodnja meda opala za 5.000 tona. Potpuno izumiranje pčela bi za našu zemlju značio direktan gubitak od oko 150 miliona evra godišnje.

Pčele su najbolji pokazatelji bezbedne životne sredine za čoveka, jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Opasnost od trovanja pčela je prisutna tokom cele pčelarske proizvodnje. Do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha, ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi (često nabavljenih i na crnom tržištu...) .

Evropska komisija je 2018-e godine potpuno zabranila upotrebu 3 neonikotinoida na otvorenom prostoru ( dozvoljeni su samo za upotebu u staklenicima):

1. Inidaklopirid

2. Klotijanidin

3. Tiametoksam

Oni se najviše koriste na uljanoj repici, prvoj ozbiljnoj pčelinjoj paši u toku godine, čime se u startu smanjuje brojno stanje roja u košnicama, što direktno utiče na prinos i kvalitet meda. Od 2020-e godine se rade preventivne akcije provere uljane repice i suncokreta na prisustvo neonikotinoida. Svi troškovi analiza su obezbeđeni iz budžeta Uprave za zaštitu bilja.

Sada se postavlja pitanje na koji način i sa kojom strategijom država Srbija planira da se uhvati u koštac sa problemom zaštite pčela u Srbiji? U prethodnih godinu dana napravljeni su ohrabrujući pomaci u ovoj problematici , država je prepoznala potrebu da se pomogne domaćim odgajivačima pčela, te je 05.12.2019-e godine potpisana Deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji. Deklaracijom je predviđeno:

1. Napuštanje prakse tretiranja komaraca i krpelja iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele
2. Sprečavanje pomora pčela kroz informisanje lokalnih poljoprivrednika o važnosti odgovorne upotrebe pesticida
3. Jačanje svesti građana kroz medijske kampanje i sredstva javnog informisanja o značaju pčela za očuvanje životne sredine, šire društvene zajednice i proizvodnju hrane
4. Saradnja sa likalnm udruženjima pčelara i poljoprivrednika na zaštiti pčela i razvoju pčelarstva u Srbiji za dobrobit čitavog društva

U skladu sa ovom Deklaracijom, u novom Zakonu o zaštiti bilja predviđene su sledeće stavke:

• Poljoprivrednici su dužni da obaveste vlasnike parcela koje se graniče sa njihovom parcelom, najmanje 24 h pre početka primene pesticida, bez obzira da li se bave pčelarstvom ili ne
• Novi Zakon predviđa da će poljoprivrednici morati da prođu obuku za bezbednu primenu, rukovanje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja
• Poljoprivrednici će moći da kupe samo onoliko sredstava za zaštitu bilja koliko mu je potrebno za kulture koje gaji i koje je prijavio prilikom registracije gazdinstva
• Poljoprivrednici će morati da vode evidenciju o primeni pesticida (kada i koliko)
• Uređaji za primenu pesticida će morati da budu podvrgnuti periodičnim pregledima u cilju utvrđivanja tehničke ispravnosti, kako ne bi došlo do prekomerne upotrebe pesticida zbog neispravnosti uređaja
• Na svakom sredstvu koje je opasno za pčele mora da se nalazi grafički simbol u obliku kvadrata sa crvenim rubom, koji sadrži crnu pčelu na žutoj pozadini, da bi čak i oni koji ne pročitaju uputstvo za primenu mogli da vide na prvi pogled da je to sredstvo otrovno za pčele i da zahteva poseban oprez.

Ovaj napredak koji je postignut u zadnjih godinu dana na planu zaštite pčela deluje ohrabrujujuće po poljoprivredne proizvođače koji se bave pčelarstvom. Očekuje se da se u što skorije vreme donesu pravilnici koji bi omogućili punu primenu Zakona o zaštiti bilja u poglavlju koji se odnosi na primenu pesticida na otvorenom prostoru, što je sledeći korak u postizanju što bezbednijeg okruženja za pčele. Pred državom i pčelarima je još puno posla pre postizanja krajnjeg cilja – zdravog i bezbednog okruženja za pčele i ljude, ali najbitnije da su  prvi koraci u postavljanju pravnog okvira za primenu Zakona o zaštiti bilja postavljeni i da je država prepoznala interes u zaštiti pčelara, jer je to u interesu svih nas, kao društva u celini.

PSS Ruma

Mirko Bilić