Zaštita bilja

U protekloj sezoni na području Srema registruje se izuzetno visoka brojnost krompirovog moljca, zbog čega dolazi do vrlo velikih ekonomskih šteta. Globalna promena vremena pogoduje razvoju i omogućila je masovniju pojavu ove štetočine. Poslednjih nekoliko godina imamo blage zime, a leta i jeseni sa dužim sušnim periodom i temperaturama iznad godišnjeg proseka. Na ovom području gajenje krompira je skoncentrisano u jednom rejonu. Proizvodnja se obavlja često u monokulturi, posed je usitnjen, sa velikim brojem malih, sitnih parcela. Sprovode se redukovane agrotehničke mere kao i smanjeni broj hemijskih tretmana.

U našim uslovima krompirov moljac ima 5-7 generacija. Imago  ima prednja krila smedježute boje, a zadnja su sa sjajnoljubičastom nijansom i dugim resama  (slika 1.).

Slika1. Imago moljca krompira (Phthorimaea operculella)

Krajem aprila i početkom maja ženka polaži 50-200  jaja, pojedinačno ili u grupama,
na naličje lista ili stabljiku tokom vegetacije, a u skladištima  na krtole u blizini okaca.  Period polaganja jaja traje oko 14 dana. Jaja su ovalna, biserna, svetlobele boje. Gusenice imaju četiri larvena stadijuma. Piljenje gusenica je nakon 5 do 14 dana, u zavisnosti od temperature. Ispiljenje gusenice su svetložute nijanse, potpuno razvijene zelenkaste boje ako se hrane listom ili stabljikom, a sivoljubičaste ukoliko se hrane krtolama. Odrasla gusenica je smedježute boje. Vizuelnim pregledom uočavaju se oštećenja između nerava lista u obliku širokih  mina, nepravilnog oblika, koje su ispunjene izmetom. Gusenice se ubušuju u stabljiku ili u krtole- koje nisu pokrivene zemljom. Ciklus razvića pri povoljnim uslovima (temperatura preko 9 °C) se  nastavlja u oštećenim krtolama u skladištu. U krtolama, neposredno ispod pokožice, gusenica pravi hodnike  koji su ispunjeni belim izmetom, a pri izlasku pravi otvore i izmet je crne boje.

Opširnije...

U plasteničkoj  proizvodnji od 2016. godine, na lokalitetu Ruma, registrovani su simptomi prisustva nematoda na korenu paradajza, paprike i krastavca. Čupanjem biljaka uočeno je zaostajanje korena u porastu i prisustvo mesnatih guka. Uzorci zaraženog biljnog materijala su poslati u PSS Tamiš Pančevo i analiza je pokazala prisustvo  Meloidogyne spp.

Nematode parazitiraju koren biljaka, hraneći se sadržajem korenovih ćelija, a štetnost varira od broja jedinki u zemljištu.

Suzbijanje nematoda je vrlo komplikovano i ekonomski zahtevno pa je osnovna preporuka svim proizvođačima povrća, da upotrebljavaju sve preventivne mere kako bi sprečili da dođe do zaraze.

Napadnute biljke usled oštećenja na korenu zaostaju u porastu, venu i suše se. Simptomi su pojava sitnih guka na korenu. Obično se promene na biljkama  uočava u oazama. Nematode su vrlo slabo pokretni organizmi, uglavnom se prenose zaraženim supstratom ili rasadom gajenim na zaraženom supstratu. Zaražene biljke su podložnije napadu zemljišnih patogenih gljiva, rodova Phytophthora, Verticillium, Fusarium.

 Kako bi se sprečila pojava i širenje nematoda potrebno je da se proizvođači pridržavaju osnovnih preventivnih mera suzbijanja, a ukoliko su nematode već prisutne potrebno je primeniti rigorozne mere suzbijanja.

U sistemu integralne zaštite protiv nematoda primenjuje se i mera – uvođenje bele slačice u plodored, stoga smanjuje se brojnost nematoda i povećava plodnost zemljišta – navodi dr Tihomir Guljančić.

Bela slačica je biljna vrsta koja ima jako kratak vegetacioni period. Ona niče i ukoliko zemljište ima malo vlage i vrlo tolerantna je na sušu,  kao i na visoke temperature. Potrebno je oko dva meseca (60 do 70 dana) od nicanja do početka formiranja cvetnih stabala, odnosno mahuna. Tarupiranje se izvodi kada dostigne pun vegetativni razvoj i po formiranju cvetnog stable. Sledeća operacija je zaoravanje žetvenih ostaka.

Slačica nema u svom sastavu veliki procenat celuloze, nema lignitskih materija, pektinskih materija koje se sporo razlažu. Najveći procenat ima saharoze i azota i stoga je jako pogodna za zelenišno đubrenje. Najbolji momenat za tarupiranje i zaoravanje žetvenih ostataka je u formiranju cvetnih pupoljaka, i u momentu formiranja mahuna. Vrlo je važno i da se i ova mera koristi u borbi protiv nematoda. Proizvođači koji imaju uzan plodored pogotovo u plasteničkoj proizvodnji bi trebalo da zasnuju ovaj usev, da bi smanjili brojnost nematoda, s obzirom na antinematocidne materije koje ima u svom sastavu. Zaoravanjem slačice dobija se zelenišno đubrenje, poboljšava vodno-vazdušni režim zemljišta za naredni usev i pospešuje se mikrobiološku aktivnost. Zemljište se obogaćuje određenom količinom azota, kao i fosfora i kalijuma.

Nematode u plasteniškoj proizvodnji najčešće štete pričinjavaju na paradajzu, paprici, krompiru, krastavcu i salati.

Tokom 2019. godine uradili smo ogled u jednom plasteniku, pre setve kornišona, jer i u njihovoj proizvodnji nematode predstavljaju veliki problem. Postupak izvođenja ogleda je izgedao ovako:

Kupljeno je seme čija je cena bila 60 dinara po kilogramu, a po hektaru se seje od15- 20 kg na dubini  2-3cm. Preporuka je da se nakon setve obavi valjanje, naročito u sušnim uslovima.

 Plastenik je isfreziran i pripremljen za setvu. Setva je obavljena  polovinom  maja i odmah zalivanje i valjanje. Posle nicanja slačica nastavlja vegetativni razvoj i pored visokih temperature u plasteniku. Tarupiranje je izvedeno posle formiranja cvetnog stable i početkom formiranja mahuna. Odmah posle ove operacije  početkom jula je zaorana,Slika 1,2,3.

Svake godine u usevima pšenice početkom proleća se uočavaju simptomi mozaika, žute crtičavosti ili šarenila lišća.Do ovih promena može doći i usled abiotskih promena, nedostatka azota, kalijuma ili gvožđa, oštećenja od mraza ili virusnih oboljenja. Virusi koji pričinjavaju značajne štete na pšenici u sremu su: virus žute patuljavosti ječma Barley yellow dwarf virus (BYDV) i virus crtičavog mozaika pšenice Wheat streak mosaic virus (WSMV).

Sa nicanjem pšenice i ječma javljaju se štetočine vektori-prenosioci virusa, koje prvo naseljavaju ranije rokove setve i ranije ponikle useve strnih žita. Među njima posebnu pažnju treba posvetiti lisnim  vašima, koje se javljaju kao prenosioci virusa žute patuljavosti ječma. Simptomi se ogledaju u zakržljalosti biljaka, žutilu, a nekih godina dolazi i do preoravanja useva. Tokom 2019. godine, usled prisustva ovog virusa, preorane su površine pod ječmom tokom ranog proleća na području opština Irig, Ruma i Inđija. Na istom terenu površine pod pšenicom nisu preorane, ali prinosi su bili izuzetno niski. Često se na površinama pod strnim žitima primećuje žućenje u trakama, koje nije uzrokovano virusima već se radi o drugim uzročicima ove pojave.

Vektor,prenosilac  ovog virusa  je  cikada  Psammotettix alienus,  koja je prisutna u našem području i javlja se tokom septembra i oktobra meseca.

Virus patuljavosti pšenice (WDV)  kao i  virus žute patuljavosti ječma  se ne prenose semenom, biljnim sokovima ili zemljištem (M.V.Wiese,  Compendium of Wheat diseases, second edition) već samo navedenim štetočinama - cikadama.

Loša higijena polja , pre svega zakorovljenost i  nezaoravanje žetvenih ostataka, omogućavaju ishranu ovih štetočina  tokom leta i povećavaju brojnost ovog vektora virusa,   koji u jesen sa korova, voćnih vrsta, prelazi novonikle useve strnih žita i ugrožava ih. Prirodni domaćini virusa patuljavosti pšenice su pšenica, ječam, raž, kukuruz i veliki broj korova iz porodice trava (Poaceae). Takođe, na velikom broju parcela mogu se uočiti i samonikle pšenice, koje su izvor virusa od vegetacione sezone koja je za nama. Sa samoniklih biljaka pšenice kao i korovskih biljaka, virus se putem ishrane cikada prenosi na nove useve pšenice. Ukoliko su biljke, na kojima su se cikade hranile bile zaražene virusima, one su infektivne ceo svoj životni vek. Pored odarslecikade, virus mogu da prenesu i svi razvojni stadijumi larve.
Simptomi u vidu manjih ili većih žutih oaza ili traka nepravilno raspoređenih po paraceli, uglavnom se prvo registruju u pšenici i ječmu koju su posejani u optimalnom roku i koji su imali veoma povoljne uslove za početni rast i razvoj (slika 1).

Prisustvo ovako raspoređenih bolesnih biljaka je posledica kretanja i ishrane cikada na parceli. Zaostajanje biljaka u porastu nastaje usled skraćivanja internodija.  Ovako inficirane biljke su sterilne, ne klasaju ili daju

Opširnije...

Žičari kao zemljišne štetočine značajni su u proizvodnji korenasto-krtolastih biljaka i ratarskih useva u polju i zatvorenom prostoru. Veoma su polifagni i hrane se semenom, korenom i podzemnim organima biljaka. Štete izazivaju  larve i najčešće smanjuju sklop biljaka po jedinici površine (slika 1), što direktno utiče na smanjenje prinosa ali mogu izazvati i presejavanje useva.

Odrasle skočibube odlikuju se izduženim, spljoštenim telom koje se na kraju sužava. Za njih je karakteristično da imaju testeraste pipke. Na očvrslim zakrilcima se nalaze uzdužne, tačkaste prugice, a ona mogu da budu obrasla kratkim dlačicama. Dužina tela varira u zavisnosti od vrste od  2 do 65 mm (Agriotes vrste od 7 do 12 mm) i crne, mrke ili smeđecrvene boje je. Većina su dobri letači i imaju sposobnost da se prevrnuti na leđima odbace, odnosno skoče i ponovo vrate u normalan položaj. Larve skočibuba se odlikuju specifičnim izgledom tela koje je valjkasto, izdušeno i podseća na komadić  bakarne žice, slamno žute do crvenkaste boje . Njihova dužina varira u zavisnosti od vrste i kreće se 15-40 mm.

Ciklus razvoja vrsta iz roda Agriotes je sličan. Agriotes sordidus ima kraći ciklus razvoja (1-2 godine) dok kod ostalih vrsta ciklus razvoja traje 3-5 godina. Dužina njihovog razvoja zavisi od vrste, ali i od ishrane i uslova razvoja.

Imaga se javljaju tokom aprila i sreću se sve do početka septembra, dok jaja polažu tokom juna, jula i avgusta. Ove vrste jaja polažu na zemljišta obrasla gustom vegetacijom (na livadama, pašnjacima i u usevimažitarica). Takva staništa su idealna jer se odlikuju malim kolebanjem temperature i najvišom relativnom vlažnošću prizemnog sloja. Suvo i toplo vreme pogoduje propadanju jaja i mladih larvi. U vlažnom i teškom zemljištu larve se nalaze na dubini 10-12 cm, a prezimljavaju dublje u zemljištu, na dubini 30-50 cm. U sušnom periodu ubušuju se u sočne krtole ili podzemne organe i hrane se intenzivno. Hrane se različitim poljoprivrednim kulturama i korovskim biljkama, posebno pirevinom. Larve skočibuba imaju višegodišnji ciklus razvića i značajne su štetočine korenastog i krtolastog povrća, naročito krompira.  Žičari mogu praviti velike štete u krompiru u drugom delu vegetacije, tokom avgusta meseca kada vertikalno migriraju, a rezidualno delovanje insekticida primenjenih prilikom sadnje je prošlo. Štete nastaju kao posledica ubušivanja žičara u krtole pravljenjem mnogobrojnih rupica i kanala u unutrašnjosti krtola čiji sočni sadržaj je odličan mamac za ove štetočine (slika 2). Oštećenja na krtolama predstavljaju ulazna vrata za mnoge patogene koji dovode do truljenja krtola, naročito

Opširnije...