Žičari kao zemljišne štetočine značajni su u proizvodnji korenasto-krtolastih biljaka i ratarskih useva u polju i zatvorenom prostoru. Veoma su polifagni i hrane se semenom, korenom i podzemnim organima biljaka. Štete izazivaju larve i najčešće smanjuju sklop biljaka po jedinici površine (slika 1), što direktno utiče na smanjenje prinosa ali mogu izazvati i presejavanje useva.
Odrasle skočibube odlikuju se izduženim, spljoštenim telom koje se na kraju sužava. Za njih je karakteristično da imaju testeraste pipke. Na očvrslim zakrilcima se nalaze uzdužne, tačkaste prugice, a ona mogu da budu obrasla kratkim dlačicama. Dužina tela varira u zavisnosti od vrste od 2 do 65 mm (Agriotes vrste od 7 do 12 mm) i crne, mrke ili smeđecrvene boje je. Većina su dobri letači i imaju sposobnost da se prevrnuti na leđima odbace, odnosno skoče i ponovo vrate u normalan položaj. Larve skočibuba se odlikuju specifičnim izgledom tela koje je valjkasto, izdušeno i podseća na komadić bakarne žice, slamno žute do crvenkaste boje . Njihova dužina varira u zavisnosti od vrste i kreće se 15-40 mm.
Ciklus razvoja vrsta iz roda Agriotes je sličan. Agriotes sordidus ima kraći ciklus razvoja (1-2 godine) dok kod ostalih vrsta ciklus razvoja traje 3-5 godina. Dužina njihovog razvoja zavisi od vrste, ali i od ishrane i uslova razvoja.
Imaga se javljaju tokom aprila i sreću se sve do početka septembra, dok jaja polažu tokom juna, jula i avgusta. Ove vrste jaja polažu na zemljišta obrasla gustom vegetacijom (na livadama, pašnjacima i u usevimažitarica). Takva staništa su idealna jer se odlikuju malim kolebanjem temperature i najvišom relativnom vlažnošću prizemnog sloja. Suvo i toplo vreme pogoduje propadanju jaja i mladih larvi. U vlažnom i teškom zemljištu larve se nalaze na dubini 10-12 cm, a prezimljavaju dublje u zemljištu, na dubini 30-50 cm. U sušnom periodu ubušuju se u sočne krtole ili podzemne organe i hrane se intenzivno. Hrane se različitim poljoprivrednim kulturama i korovskim biljkama, posebno pirevinom. Larve skočibuba imaju višegodišnji ciklus razvića i značajne su štetočine korenastog i krtolastog povrća, naročito krompira. Žičari mogu praviti velike štete u krompiru u drugom delu vegetacije, tokom avgusta meseca kada vertikalno migriraju, a rezidualno delovanje insekticida primenjenih prilikom sadnje je prošlo. Štete nastaju kao posledica ubušivanja žičara u krtole pravljenjem mnogobrojnih rupica i kanala u unutrašnjosti krtola čiji sočni sadržaj je odličan mamac za ove štetočine (slika 2). Oštećenja na krtolama predstavljaju ulazna vrata za mnoge patogene koji dovode do truljenja krtola, naročito
u uslovima navodnjavanja. Usled ishrane larvi u unutrašnjosti krtola, one gube tržišnu vrednost, postojanost i kvalitet, i podložnije su napadu patogena prouzrokovača različitih vrsta truleži. Proizvođačima se preporučuje da sve oštećene krtole odstrane, ne ubacuju u magacine i podrume i takve ne ostavljaju za sadnju. Mlađi uzrasni stupnjevi larvi kraći od 5 mm ne smatraju se opasnim štetočinama. Larve pri nedostatku hrane imaju i mogućnost gladovanja koja se povećava sa starošću larvi. Poslednjii stupanj mogu preživeti i do jednu godinu bez hrane na temperature od 20°C (Furlan, 2004).
Obzirom da je razvoj žičara višegodišnji, veoma dobre rezultate daje prognoza pojave. Postoji nekoliko metoda prognoze, a najčešća je pregled parcela, kopanje rupa, postavljanje biljnih mamaca i utvrđivanje brojnosti po m². Kritičan broj žičnjaka za okopavine i povrće je 3-5 žičnjaka na m² a u aridnim područjima 1-3 žičnjaka/ m². U povrtarskim kulturama kritičan broj larvi žičara je prisustvo iznad 1 larve po m². U našoj zemlji najčešće štetočine su:
- Agriotes ustulatus
- Agriotes sputator
- Agriotes lineatus
- Agriotes obscurus
- Agriotes sordidus
- Agriotes proximus
Mere suzbijanja se uglavnom zasnivaju na preventivnim merama kao što su agrotehničke i hemijske.
- Osnovna i među prvo izvedenim merama je redovanu obradu zamljišta gde se žičari izbacuju na površinu zemljišta i tako postaju plen prirodnim neprijateljima i izlažu nepovoljnim vremenskim uslovima. Stoga je značajna je letnja obrada strništa.
- Navodnjavanje, ukoliko je sušna godina larve se ubušuju u krtole i podzemne organe i prave veće štete.
– Plodored, gajenje useva koje ne pogoduju razvoju ovih štetočina poput mahunarki, uljane repice, heljde, lana, konoplje,prosa… Na strnim žitima, livadama i pašnjacima su najbrojniji.
– Prirodni neprijatelji od kojih su najznačajnije razne ptice (vrane, čavke, čvorci, fazani i dr.), krtice, rovčice, predatorske vrste insekata (Carabidae, Staphylinidae … )
– Suzbijanje korova radi sprečavanja širenja odraslih jedinki koje za ishranu koriste lšće korovskih biljaka
– Primena granulisanih insekticida u redove ili po celoj površini pre ili u toku sadnje ili setve, treba da je ciljana. Od hemijskih mera zaštite preporučuje se primena zemljišnih insekticida, a doza se određuje u zavisnosti od brojnosti žičara. Ukoliko je brojnost veća od kritičnog broja po m², primeniti neki od insekticida: Force 1,5 G ( Tezej, Tekton) 5 kg/ha; Saturn 7,5 G 15-20 kg/ha; Radar Versus G 15-20 kg/ha; Galation Exstra 20kg/ha; Fury Geo 12,5 kg/ha; Pyrinex 10 G 10-12 kg/ha; Pyrinex 48 EC (Kozma). Hemijske mere zaštite se izvode na osnovu gutine larava u zemljištu. Pregled uzoraka zemljišta na žičare se izvodi na jesen (septembar-oktobar) ili u proleće dve do tri nedelje pred setvu, sadnju. Na parceli do 5 ha pregleda se 5 do 10 uzoraka. Uzorci se uzimaju iskopavanjem jama 50x50x50 cm ili 25x25x30 cm. U vreme uzimanja uzoraka parcele moraju biti bez korova i useva. Mogu se koristiti i biljni i zrnasti mamci (naklijalo seme pšenice, kukuruza ili polovine krtola krompira). Postavljaju se u saksijice sa rupama na dnu i ukopavaju u zemljište. Oni se očitavaju svakih 10-15 dana i prati se brojnost žičara. Za praćenje brojnosti, postoje različite vrste feromonskih klopki prilagođene pojedinoj vrsti žičara i njihovoj biologiji. Za prognozu žičara mogu se koristiti YATLORf klopke ili VARb klopke. Razmak između klopki na polju treba da je minimalno 30 metara i pregledaju se svake nedelje i u klopkama se trebaju mijenjati feromonski mamci svakih 30 dana.
Gorica Kozobarić