Vremenski uslovi u vegetacionoj sezoni 2020/2021 nisu pogodovali razvoju gajenih biljaka.Na jare i povrtarske useve nepovoljno su uticali kako raspored i količina padavina, tako i visoke temperature tokom cvetanja i plodonošenja.Rani prolećni mrazevi i male količine padavina su usporili nicanje gajenih biljaka. Visoke temperature tokom leta i nedovoljne količine padavina ( jun 7,6 mm/m²; jul 66,8 mm/m²) doprinele su slaboj oplodnji biljaka, što se direktno odrazilo na slab prinos gajenih kultura. S druge strane, korovi i parazitne cvetnice su se neometano razvijale i zahtevale odgovarajuće mere borbe.
Cuscuta spp. poreklo vodi iz Severne Amerike, a rasprostranjena je vrsta roda Cuscuta širom sveta (Južna Amerika, Evropa, Azija, Afrika i Australija). Najčešće prisutne vrsta su: Cuscuta campestris i Cuscuta.trifolii. U našoj zemlji spada u karantinske parazitne cvetnice. Vilina kosica parazitira veliki broj gajenih biljnih vrsta i biljaka spontane, korovske flore iz familija: Fabaceae, Chenopodiaceae, Polygonaceae, Apiaceae, Asteraceae, Solonaceae, Cucurbitaceae, Alliaceae… Najčešće prisutne vrsta su: Cuscuta campestris i Cuscuta.trifolii. Najznačajnije štete pričinjava na lucerki, šećernoj repi, krompiru, mrkvi i kao i drugom povrću, a u poslednje vreme se može u značajnoj meri, uočiti i u usevima suncokreta i kukuruza.
Vilina kosica u zavisnosti od vrste je jednogodišnja ili višegodišnja
biljka bez hlorofila, redukovanih listova umesto kojih se mogu javiti ljuspasti izraštaji. Stablo je končasto razgranato žućkaste do crvencaste boje, koje uvijanjem i prepletanjem stvara rastresite mreže koje zahvataju površinu od više metara. Napadnute biljke prepoznaju se jer su prekrivene nitima vilinne kosice, koje stvaraju naradžastu prevlaku po tlu i usevu (slika 1.). Cvetovi su grupisani u štitolike, rastresite ili zbijene, klupčaste cvasti Cveta od V-VIII i obrazuje plod-čauru. Jedna biljka proizvede oko 3000 semenki. Prezimljava kao seme ili kao deo stabla. Seme klija tokom cele vegetacije, a u zemljištu zadržava klijavost i do 10 godina. Semenka klija rano u proleće (na temperaturama od 10-30 °C) u obliku tankog končića koji se pričvršćuje za biljku hraniteljku i tu nastavlja sa razvićem. Što je semenka viline kosice dublje u zemlji, to je mogućnost za klijanje sve slabija, a na dubini od preko 6 cm gotovo da i nema klijanja. Zbog ove osobine, na parcelama zaraženim vilinom kosicom se ne preporučuje redukovana obrada. Vilina kosica crpi hranjive materije iz gajenih biljaka , pri čemu biljke slabe i zaostaju u razvoju. Ukoliko se na vreme ne suzbije dolazi do smanjenja prinosa,a ponekad gajenje pojedinih useva postaje nerentabilno.
Ova parazitna cvetnica širi se semenom i delovima končastog stabla koje se raznosi prilikom košenja. Vilina kosica se održava i u semenu lucerke i crvene deteline. Može da prođe kroz probavni trakt životinja i putem stajnjaka se i dalje širi. Vilina kosica može da se raznese i oruđima i mašinama za rad, kao i transportnim sredstvim
Vilina kosica je rasprostranjena na celoj teritoriji naše zemlje. Može se naći na svim poljoprivrednim i nepoljoprivrednim površinama, pored poljskih puteva, u kanalima, oko objekata, zgrada i slično.
Suzbijanje ove parazitne cvetnice se najlakše može sprovesti na nepoljoprivrednim površinama, putevima, krajevima parcela, mehaničkim uklanjanjem, spaljivanjem, košenjem kao i primenom neselektivnih herbicida. Neselektivni herbicidi koji se preporučuju za njeno suzbijanje su: herbicidi na bazi a.m. glifosat u dozi od 6-8 l/ha, kao i herbicidi na bazi imazamoksa u dozi od 2 l/ha. U usevima lucerke, deteline, pasulja, graška, soje može se koristiti herbicid na bazi a.m. imazamoxa u dozi od 1-2 l/ha. Ukoliko se vilina kosica ipak pojavila u usevu ne treba dozvoliti da formira seme jer je tada znatno teže suzbiti. Zahvaćena mesta treba pokositi za 1 metar šire od centru oaze. Pokošene biljke izneti sa parcele. Ukoliko je usev zahvaćen u velikom procentu i propada treba ga razorati i i na toj parceli ne gajiti lucerku i crvenu detelinu bar 10 godina.
U usevima šećerne repe, cvekle, salate može se primeniti herbicid na bazi a.m. propyzamida u dozi od 4 kg/ha. Herbicid sa aktivnom materijom na bazi pendimetalina u dozi od 4-6 l/ha, daje odlične rezultate na parcelama za koje već znamo da su zaražene sa vilinom kosicom. Usevi u kojima se može primeniti su: krompir, duvan, paradajz, paprika, kupus, luk, soja, suncokret i kukuruz, a primenjuje se posle setve/ sadnje, a pre nicanja useva.
Gorica Kozobarić