U protekloj sezoni na području Srema registruje se izuzetno visoka brojnost krompirovog moljca, zbog čega dolazi do vrlo velikih ekonomskih šteta. Globalna promena vremena pogoduje razvoju i omogućila je masovniju pojavu ove štetočine. Poslednjih nekoliko godina imamo blage zime, a leta i jeseni sa dužim sušnim periodom i temperaturama iznad godišnjeg proseka. Na ovom području gajenje krompira je skoncentrisano u jednom rejonu. Proizvodnja se obavlja često u monokulturi, posed je usitnjen, sa velikim brojem malih, sitnih parcela. Sprovode se redukovane agrotehničke mere kao i smanjeni broj hemijskih tretmana.
U našim uslovima krompirov moljac ima 5-7 generacija. Imago ima prednja krila smedježute boje, a zadnja su sa sjajnoljubičastom nijansom i dugim resama (slika 1.).
Slika1. Imago moljca krompira (Phthorimaea operculella)
Krajem aprila i početkom maja ženka polaži 50-200 jaja, pojedinačno ili u grupama,
na naličje lista ili stabljiku tokom vegetacije, a u skladištima na krtole u blizini okaca. Period polaganja jaja traje oko 14 dana. Jaja su ovalna, biserna, svetlobele boje. Gusenice imaju četiri larvena stadijuma. Piljenje gusenica je nakon 5 do 14 dana, u zavisnosti od temperature. Ispiljenje gusenice su svetložute nijanse, potpuno razvijene zelenkaste boje ako se hrane listom ili stabljikom, a sivoljubičaste ukoliko se hrane krtolama. Odrasla gusenica je smedježute boje. Vizuelnim pregledom uočavaju se oštećenja između nerava lista u obliku širokih mina, nepravilnog oblika, koje su ispunjene izmetom. Gusenice se ubušuju u stabljiku ili u krtole- koje nisu pokrivene zemljom. Ciklus razvića pri povoljnim uslovima (temperatura preko 9 °C) se nastavlja u oštećenim krtolama u skladištu. U krtolama, neposredno ispod pokožice, gusenica pravi hodnike koji su ispunjeni belim izmetom, a pri izlasku pravi otvore i izmet je crne boje.
Ovo je osnova razlika izmedju oštećenja od žičara i grčica na krtoli (nama izmeta i hodnici idu u dubinu krtole ) ili puževa golaća (veće rupe u krtoli). Na krtolama koje su oštećene od moljca dolazi do pojave sekundarnih gljivica koje izazivaju trulež, pa se krtole teško čuvaju u skladištu. Lutka je mrkocrvene nijanse i formira se u kokonu. Gusenica se u vegetaciji preobražava u lutku, plitko na površini zemljišta ispod biljnih ostataka, a u skladištu na kroli ili na skrovitom mestu. Moljac krompira najčešće prezimi u stadijumu lutke. Optimalna temperatura za razvoj ove štetočine je od 27-35°C, a razvoj prestaje na 9 °C. Na temperaturama ispod 16 °C prestaje piljenje gusenica iz jaja.
Moljac veću štetu nanosi u toplijim predelima i u skladištima jer razvija veći broj generacija, a na lisnoj masi pravi manje štete. Ova štetočina nastavlja sa razvićem u skladištima u oštećenim krtolama i može doći do propadanja krtola i do 100%. Takve krtole se teško čuvaju i za vrlo kratko vreme propadaju. Na oštećenim krtolama u skladištima dolazi do razvića patogena kao što je vlažna trulež (Erwinia carotovora), Fusarium spp., Spongospora subteranea (prašna krastavost krompira). Oštećene krtole semenskog krompira ne mogu se korititi za sadnju, a krtole merkantilnog krompira nemaju tržišnu vrednost. Osim krompira moljac oštećuje i druge biljke iz porodice Solanaceae – paradajz, plavi patlidžan, duvan, kao i korovske biljke – Solanum dulcamara, Solanum nigrum i Datura stamonium.
Suzbijanje:
Za suzbijanje ove veoma značajne štetočine krompira treba uključiti sve raspoložive mere borbe: agrotehničke, mehaničke, biološke i hemijske
- Agrotehničke mere:
- Obavezno je praćenje (monitoring) štetočine tokom vegetacije, postavljanjem feromonskih klopki, čime se može na jednostavan način utvrditi pojava i brojnost leptira mužjaka.
- Saditi samo zdrave i neoštećene krtole.
- Sadnju treba obavljati u bankove da budu 10-15 cm krtole prekrivene, u dobro obradjenom zemljištu, rastresitom, a izbegavati tvrdja, ilovasta zemljišta.
- Sadnja sorti krompira kraćeg vegetacionog perioda (rane i srednje rane sorte) jer su najugroženije sorte sa dugom vegetacijom.
- Obavezan je plodored i plodosmena sa usevima koje nisu domaćini moljcu
- Suzbijanje korova domaćina moljcu (Solanum nigrum i Datura stramonium) a i
samoniklog krompira u polju. - Zagrtanje krtola treba primenjivati kao redovnu agrotehničku meru. Obavezno je zagrtati krompir i u slučaju erozije i ogoljavanja krtola.
- Preporučuje se navodnjavanje kako ne bi došlo do pucanja zemljišta, jer kroz te pukotine prolazi ženka leptira i tom prilikom polaže jaja na krtole.
- Obaviti vadjenje krompira u što kraćem roku, sklanjajući džakove sa polja da leptiri ženke ne bi položile jaja na krtole.
- U skladištu krompira održavati temperature ispod 9 ºC, kada je razvoj štetočine onemogućen.
- Hemijske mere suzbijanja moljca krompira U prvom delu vegetacije koristiti Calypso 480-SC ili Proteus 110-EC radi smanjivanja populacije moljca (ubušivanja i ubijanja gusenica u minama), deluje i na kromirovu zlaticu, lisne vaši, cikade i td.
U drugom delu vegetacije (mesec dana pre vadjenja) koristiti Coragen 20-SC koji deluje brzo ako gusenica unese ishranom preparat u vreme ubušivanja i deluje do mesec dana.
Ako je visoka brojnost moljca pred berbu koristiti Affirm 095-SC ili Alverde SC.
Zaštita u skladištu:
Površine (podove, zidove i plafone) u praznim skladištima mogu se tretirati insekticidima na bazi malationa, pirimifos-metila, cipermetrina i deltametrina. Vreće sa krtolama u tom slučaju trebalo bi dobro pokriti folijom nakon primene ovog insekticida, kako bi se obezbedilo što bolje delovanje sredstava. Unošenje robe je za dva dana nakon tretmana površina u skladištima.
Kod manjih količina uskladištenog krompira (u gajbama, vrećama ili u gomilama) može biti korisno mešanje krtola sa puderom, osušenim pepelom, peskom i slamom, kao i držanje u magacinu zajedno sa belim lukom, bosiljkom i sličnim aromatičnim biljkama.
Napomena:
Krtole koje su bliže površini zemljišta su atraktivne za ovu štetočinu, posebno u uslovima suvog i toplog vremena, pa se u ovakvim slučajevima predlaže ranije vađenje krompira. Ako se štetočina sa krtolama useli u skladište, u kasno leto dok je još toplo, a skladište se ne hladi , vrlo brzo dolazi do daljeg razvoja štetočine i mnogo većih šteta na uskladištenim krtolama.
Važno je da se u skladište ne unose oštećene krtole u kojima se nalaze gusenice moljca. U skladištu krompira održavati temperature ispod 9 ºC, kada je razvoj štetočine onemogućen. Jedna od mera je postavljanje anti-insekt mreže na prozore skladišta kako bi se onemogućio ulazak novih štetočina.
Gorica Kozobarić