Pre početka pripreme parcele za sadnju i same sadnje potrebno je precizno odrediti granice parcele. Najbolje je da to uradi licencirani geometar i da prilikom uvođenja u posed budu prisutni i vlasnici susednih parcela. Najmanje dve nedelje pre sadnje treba uraditi meliorativno đubrenje, ravnanje i pripremu parcele za sadnju.
Posle završene pripreme zemljišta, a pre sadnje voćaka neophodno je izvršiti još nekoliko važnih operacija: razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamića za sadnju i neposredna priprema sadnica.
RAZMERAVANJE I OBELEŽAVANJE MESTA ZA SADNJU
Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i dužine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva dužine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove "ravnjača".
Razmeravanje zemljišta i plan sadnje sa međurednim i rastojanjem u redu zavise od voćne vrste, sorte, podloge, uzgojnog oblika, plodnosti zemljišta i raspoložive mehanizacije.
Slika 1. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju
Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele. Krajnji redovi treba da budu udaljeni od
granica parcele za minimum polovinu međurednog rastojanja, ali pri tom treba planirati da se pored njih može nesmetano prolaziti sa planiranom mehanizacijom. Udaljenost prve i poslednje sadnice u redu od granica parcele treba da bude 6-8 metara, radi lakšeg ulaska i izlaska mehanizacije iz reda. Ako se zasad ograđuje, ograda treba da je minimum 50 cm unutar granica parcele.
VREME SADNJE
Sadnja se može obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleća. Važno je da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grančicama, jer se efikasnije uspostavlja ravnoteža između redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela voćke. Kao nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograđen, je velika mogućnost krađe sadnica. U takvim uslovima i zečevi i poljski miševi mogu oštetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovunjihovo sušenje. Zato je pri jesenjoj sadnji zaštita sadnica od divljači i glodara neophodna.
Na kraju prve vegetacije voćke posađene u jesen su i do 50% razvijenije nego one posađene u proleće. U jesen je izbor sadnog materijala puno bolji, kako po sortimentu, tako i po kvalitetu, jer se uvek prvo proda ono najkvalitetnije.
Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice u jesen pripremljene za sadnju sa skraćivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene. Prolećnom sadnjom se sadnice mnogo iscrpljuju, jer koren u trapu koristi dosta rezervne hrane iz debla za zarašćivanje rana koje su nastale vađenjem iz rastila i obnavljanje žilica korena koji je neminovno pokidan prilikom vađenja. Takođe, prilikom vađenja sadnica iz trapa, sadnice dolaze u kontakt sa prolećnim suncem i može doći do isušivanja korena.
Ako se sadnice pre sadnje čuvaju u hladnjači treba im povremeno kvasiti korenov sistem i održavati optimalnu vlažnost vazduha. Sadnice se čuvaju u posebnim komorama u hladnjači.
Kasna prolećna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posađene sadnice su vrlo osetljive na sušu, pogotovo ukoliko u proleće duvaju topli i suvi vetrovi. Potreba posađenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teže primaju i imaju znatno slabiji porast što se kasnije odražava na visinu prinosa.
KOPANJE JAMIĆA SA SADNJU
Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši uz markere, kojima je obeleženo sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pri čemu se vodi računa da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjača onda se jamić kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice, da bi se žile nesmetano smestile u jamić i zauzele što prirodniji položaj.Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano ili podrivano ), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm. Kod sadnje na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.
NEPOSREDNA PRIPREMA SADNICA ZA SADNJU
Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice se pregledaju i vrši se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Korenov sistem treba da je dobro razvijen, spojno mesto dobro sraslo, a nadzemni deo zdrav i bez mehaničkih oštećenja. Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju.
Na zdravim sadnicama se skrate osnovne žile korenovog sistema na dužinu 15-20 cm. [1]. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrši kasna zimska sadnja ili rana prolećna sadnja poželjno je da se prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj način se postiže zarastanje rana na osnovnim žilama do momenta sadnje i one ne troše snagu za ponovno zarastanje rana u proleće.
Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakše zarastaju. Sitne žile ne treba uklanjati niti skraćivati ako su zdrave.
U cilju boljeg prijema sadnica one se pre sadnje potapaju u rastvor goveđe balege, ilovače i vode ( 1:1:1). U ovaj rastvor se može dodati i neki bakarni preparat ( 1 %). U novije vreme sadnice se pre sadnje potapaju u rastvor fitohormona.
Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu.
NAČIN SADNJE
Sadnja može biti mašinska ili ručna. Kod mašinske sadnje nije potrebno prethodno obeležavanje sadnih mesta i kopanje jamića, dubina sadnje i razmak sadnje u redu su ujednačeni, a pravac redova je skoro idealan. Veći učinak, manji broj radnika i manji rizik od potencijalnih grešaka daju mašinskoj sadnji prednost u odnosu na ručnu.
Sadnja se uvek obavlja na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako određuje po boji kore. Deo sadnice koji je bio u zemlji je tamniji od dela koji je bio iznad zemlje. Sadnju treba da obavljaju dva radnika. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamića, drži je u vertikalnom položaju i proverava da li je u istom pravcu sa markerima. Ako se koristi ravnjača za sadnju onda se sadnica postavlja u srednji urez, a markeri u bočne ureze na ravnjači. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu i umereno vlažnu zemlju. Laganim povlačenjem sadnice omogućava se bolje popunjavanje prostora između žila. Zemlja se lagano nagazi da bi se istisnuo vazduh i što bolje uspostavio kontakt izmedu zemljišta i žila. Ponovo se dodaje nova zemlja i vrši njeno gaženje. Kada je jamić skoro napunjen sa zemljom, sadnica se zalije sa oko 10 l vode (neophodno je ako se sadnja obavlja krajem zime, a posebno u proleće). Po upijanju vode u jamić se doda 100-150 grama NPK dubriva. Poželjno je, ako je na raspolaganju, dodati i 2-3 lopate stajnjaka.Važno je napomenuti da poluzgoreli stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom kontaktu sa korenovim žilama. Na kraju, jamić se potpuno zatrpa zemljom. Sadnja je dobro obavljena ako se sadnica ne može iščupati laganim povlačenjem rukom.
Sadnja bezvirusnog sadnog materijala je izuzetno značajna, pre svega, kod koštičavih voćnih vrsta. Virusi kao što je Šarka, Prunus virus 7, su limitirajući faktor gajenja šljive, a u velikoj meri ugrožavaju intenzivnu proizvodnju kajsije i breskve. Voćnjaci zasnovani inficiranim sadnim materijalom najčešće se krče već u prve dve godine, nikada ne vrate investiciju, a zarazu prenose i na zdrava okolna stabla.
 |
 |
| Slika 2. Mašinska sadnja | Slika 3. Posađene sadnice |
 |
 |
| Slika 4. Zalivanje posađenih sadnica | Slika 5. Izgled zasada u prvoj godini posle sadnje |
ZAKLJUČAK
Uspeh u bilo kojoj proizvodnji u najvećoj meri zavisi od polaznog materijala i prvih radova pri zasnivanju odgovarajuće proizvodnje. Ovo je od posebnog značaja pri zasnivanju voćnjaka, odnosno pri sadnji voćaka kao dugogodišnjih biljnih vrsta, jer greške učinjene u početku ne mogu da se isprave u narednim godinama.
Literatura:
Zoran Keserović, Nada Korać i dr. Proizvodnja voća i grožđa na malim površinama, Novi Sad 2008.