Zemljište predstavlja nezamenjiv resurs od kojeg zavisi opstanak na planeti. Čovek svojim delovanjem često negativno utiče na stanje zemljišta.Sabijanje zemljišta je jedan od velikih problema intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredne mašine su sve teže i teže a usled velikog broja prohoda i gaženja povećava se njihov negativan uticaj na ovaj proces.
Sabijanje negativno utiče na fizičke , hemijske i biološke osobine zemljišta. Povećava se gustina zemljišta i otpor pri obradi , a smanjuje se aerisanost i vodopropustljivost. Povećano je površinsko oticanje vode, stvaraju se vodoleži a i ova zemljišta su sklonija eroziji.Pogoršavaju se i toplotne osobine jer dolazi do većih temperaturnih kolebanja (noću i ujutru temperature su niže, a preko dana više u odnosu na rastresitije zemljište) što deluje stresno na same biljke. Dolazi i do većih gubitaka u azotu zbog povećanja denitrifikacije i gubitaka amonijačnog oblika azota. Smanjuje se usvajanje fosfora i kalijuma zbog slabijeg razvoja korenovog sistema. Zbog smanjenja makro pora u zemljištu sabijanje negativno deluje i na zemljišne organizme, pre svega na mikrobiološku aktivnost što direktno utiče na oslobađanje hraniva u zemljištu. Smanjenje aeracije favorizuje štetne mikroorganizme što vodi i povećanju toksičnih materija u zemljištu. Sve navedeno dovodi do smanjenja prinosa.
Degradacija zemljišta usled sabijanja nije odmah uočljiva , kao erozija na primer ,stoga je neophodno izvršiti pregled zemljišta da bi se ustanovio stepen sabijanja , njegovi uzroci i posledice. Simptomi sabijenosti se mogu uočiti i na biljkama u vidu slabog razvoja korena (posebno sitnijih korenčića), bolesnog korena, hloroze i prisustva zakržljalih biljaka.
Na rastresitom zemljištu je lakša obrada, manji je utrošak goriva i više je sačuvane vode p
o hektaru. Uslovi za razvoj korena su lakši , kao i za razvoj korisnih mikroorganizama. Sve to vodi višim prinosima uz manje troškove proizvodnje nego na sabijenim zemljištima. Sabijanje stoga treba izbegavati po svaku cenu jer je popravka sabijenosti skupa i često nedovoljno efikasna.
Kako proizvođači mogu da izbegnu sabijanje zemljišta?
-Veća zastupljenost redukovane obrade, zaoravanje žetvenih ostataka i veća primena zelenišnog i organskog đubriva.
Zemljišta u redukovanoj obradi bolje podnose sabijanje zemljišta nego klasično obrađena zemljišta a i sama redukovana obrada manje utiče na samo sabijanje. Upotreba stajnjaka dovodi do povećanja opšte poroznosti i tako povećava otpornost zemljišta na sabijanje. Biljke primenjene kao zelenišno đubrenje svojim korenovim sistemom i zaoranom masom pomažu takođe povećanju poroznosti.
-Izbegavati monokulturu jer različiti usevi zbog različite razvijenosti korenovog sistema i različite obrade ostavljaju zemljište u različitom fizičkom stanju.
-Izbegavati radove na zemljištu sa većim sadržajem vlage. Poslove na gazdinstvu obavljati prvo na zemljištima na višim terenima i na južnim ekspozicijama jer se ona prva prosuše.
-Smanjiti površinu gaženja upotrebom mašina sa većim radnim zahvatom.
-Setva u stalne tragove koja je već zastupljena kod pšenice i drugih strnina doprinosi smanjenom gaženju parcele.
-Kombinovati više operacija u jednom prohodu.
-Smanjiti pritisak u gumama i osovinsko opterećenje traktora i na taj način smanjiti pritisak na zemlju.
-Rastresanje zemljišta na većim dubinama putem podrivanja doprinosi rabijanju plužnog đona i stvaranju uslova za proceđivanje suvišne vode i lakši prodor korenovog sistema.
Goran Drobnjak PSS Ruma