Krupnik (Triticum spelta L. ili Triticum aestivum ssp.spelta (L.) Thell.) predstavlja plevičastu formu žita koja je gajena od najstarijih vremena. Prvi pisani tragovi u kojima se pominje krupnik se nalaze u Starom zavetu.Bio je poznat i starim Egipćanima jer su najstariji nalazi ove vrste pšenice nađeni u dolini Nila. Dobro je bio poznat i starim Rimljanima koji su ga gajili u maltene celoj Imperiji i to od brdsko-planinskih predela do Panonske nizije. Pored Rimljana širenju proizvodnje značajno su doprinela i azijska plemena koja su u brojnim seobama prodirala na naš kontinent gajeći krupnik po srednjoj Evropi. Stvaranjem visokorodnih sorti pšenice i zbog potrebe za ljuštenjem zrna pre upotrebe ova vrlo značajna žitarica je skoro iščezla. Buđenjem ekološke svesti ljudi i želje za korišćenjem zdravstveno bezbedne hrane ponovno se pojavio na njivama sedamdesetih godina 20. veka. Početkom ovog veka i u našoj zemlji se budi interes za gajenje krupnika. (1.), (2.).
Hemijski sastav krupnika i značaj u ishrani
Zrno krupnika ima veću hranljivu vrednost nego zrno meke pšenice, a ona se ogleda u većoj količini ukupnih proteina, kao i u većem sadržaju esencijalnih amino kiselina. Pored belančevina zrno je bogato ugljenim hidratima, celulozom, uljima, mineralnim materijama (fosfor, kalcijum, gvožđe, selen, magnezijum...).
Posebno je značajan sadržaj selena koji se koristi u borbi protiv kancerogenih oboljenja. Zrno ima i visok sadržaj vitamina B kompleksa i vitamina E i K. Zrno je lako svarljivo pa se preporučuje u ishrani bolesnika, rekovalescenata, sportista, dece i starijih osoba.
O lekovitom dejstvu krupnika ima mnogo podataka u literaturi i na internetu (Farkas 2007. Hildegard 2007.). Sok dobijen ceđenjem mladih biljaka odličan je u prevenciji kancerogenih oboljenja.
Preporučuje se u ishrani osoba koje imaju smetnje u metabolizmu, pri lečenju bubrežnih bolesti, kod preterane upotrebe lekova i alergijskih simptoma koji su posledica nepravilne ishrane. Značajno je istaći da su neke osobe alergične na gluten drugih žitarica, ali mogu da koriste hleb od krupnika čiji gluten ne izaziva alergije.
Tehnologija proizvodnje
Krupnik ima skromne zahteve prema klimatskim i zemljišnim činiocima, te prema agrotehnici. Otporan je prema štetočinama i bolestima te je zato pogodan za organsku proizvodnju. Tehnologija proizvodnje se bitnije ne razlikuje od tehnologije proizvodnje obične pšenice s tim što su potrebna manja ulaganja.(1.)
Izbor preduseva
Dobri predusevi za krupnik su oni koji ranije sazrevaju i ostavljaju dovoljno vremena za kvalitetnu obradu i setvu u optimalnom agrotehničkom roku. Najbolji predusevi su zrnene mahunarke posebno u organskoj proizvodnji.
Osnovna obrada
Osnovna obrada može biti klasična oranjem na 20-25 cm ili redukovana tanjiranjem.
Đubrenje
Đubrenje vršiti na osnovu analize zemljišta.Potrebe u hranivima su slične kao i u proizvodnji obične pšenice. Fosfor i kalijum i manju količinu azota treba dati u jesen a treba obaviti i prihranu azotom u rano proleće. Sa upotrebom azota treba biti obazriv jer je zbog visokog porasta krupnik sklon poleganju.
Setva
U ravničarskim krajevima uglavnom se seju ozime forme. Optimalni rok za setvu je početak oktobra.Norma setve je 500-550 semena po m2. Može se sejati oljušteno ili neoljušteno seme. Kod setve oljuštenog semena lakše je postići setvenu normu i bolji raspored biljaka. Ukoliko se seje neoljušteno seme često je potrebno 2. do 3. puta sejalicom preći setvenu površinu zbog težeg izbacivanja semena.
Zaštita od korova, štetočina i bolesti
U zaštiti se koriste ista sredstva kao i u proizvodnji obične pšenice. Zbog jače izraženog bokorenja i veće visine biljke krupnik je konkurentniji u odnosu na korove. Krupnik je otporniji na bolesti i štetočine pa se retko javlja potreba za tretiranjem. Zbog svega navedenog podesan je za gajenje u organskoj proizvodnji.
Žetva
Žetva se vrši univerzalnim kombajnima. Krupnik dospeva za žetvu nakon žetve obične pšenice. Prinosi koji se ostvaruju su niži nego kod obične pšenice.
Proizvodi od krupnika
Nakon žetve zrno krupnika ostaje u plevicama. Radi dalje prerade neophodno je obaviti ljuštenje specijalnim ljuštilicama. Od dobijenog brašna prave se odlični pekarski proizvodi. U zapadnoj Evropi krupnik se koristi i u industriji alkohola. Razlika u prinosu u odnosu na običnu pšenicu može se nadoknaditi većom cenom ovih proizvoda na tržištu.
Iskustvo iz prakse
Proizvodnja krupnika na imanju K. S. u Rumi
U okviru STAR projekta "Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji" i pod-projekta "Zasnivanje demo-polja kao podsticaj razvoju organske proizvodnje" zasnovana je proizvodnja krupnika kod proizvođača K. S. iz Rume.
Zasejana je parcela površine 60 ari. Zemljište je bilo tipa karbonatni černozem sa sadržajem fosfora 12 mg/100 g. zemljišta i kalijuma od 20 mg/100 g. zemljišta.
Predusev je bio kukuruz. Osnovna obrada je izvršena 1. novembra u vidu oranja do 25 cm . Setva je obavljena 4.novembra sortom Nirvana u količini od 250 kg/ha. Bilo je neophodno 2. puta sejalicom preći parcelu da bi se posejala odgovarajuća količina semena.
Zapaženo je izuzetno dobro bokorenje s proleća. Pošto se proizvodnja odvijala po organskim principima nije upotrebljavano mineralno đubrivo niti je vršena zaštita od korova, bolesti i štetočina. Nije bila zabeležena pojava bolesti i štetočina niti veća zakorovljenost.
Žetva je obavljena 15. jula i u izuzetno povoljnoj godini za proizvodnju strnina ostvaren je prinos od 3950 kg/ha neoljuštenog semena.
U oglednom polju PSS Ruma 2017. godine proizveden je krupnik uz primenu pune agrotehnike (đubrenje, zaštita od bolesti,korova i štetočina) i ostvaren je prinos od 4698 kg/ha neoljuštenog zrna.
Zaključak
Prema stanju na tržištu svakodnevno raste potreba za specifičnim prehrambenim proizvodima u koje spadaju i proizvodi od krupnika. Potražnja raste jer te proizvode koriste ljudi iz zdravstvenih razloga, ali i zbog želje da se hrane kvalitetnije i raznovrsnije. Veliki prostor za povećanje površina pod krupnikom leži i u oblasti organske proizvodnje. Ulaskom u proces prerade krupnika u brašno ili pekarske proizvode može se ostvariti značajno veći finansijski efekat ove proizvodnje. Ova činjenica može biti interesantna za manja poljoprivredna gazdinstva. Proizvodnja krupnika može biti interesantna i na nešto lošijim zemljištima i u lošijim vremenskim uslovima gde zbog svojih osobina krupnik ima prednost u odnosu na običnu pšenicu.(2.)
Literatura:
1.Poljoberza.net - Krupnik (Triticum spelta) žitarica budućnosti - Prof.dr Imre Molnar
2.Poljoprivredni kalendar 2012. –Sve traženija alternativna, nova-stara žita. - Prof.dr Đorđe Glamočlija
Goran Drobnjak