Ishrana biljaka predstavlja jednu od najvažnijih agrotehničkih mera u biljnoj proizvodnji. U okviru ishrane đubrenje azotom predstavlja najveći izazov.
Kao gradivni elemenat azot ulazi u sastav proteina ,nukleinskih kiselina , hlorofila i alkaloida.Ne postoji nijedan proces u biljkama na koji azot ne utiče posredno ili neposredno.Nosilac je prinosa a ima uticaj i na kvalitet proizvoda.Utiče na otpornost biljaka na sušu i bolesti.Biljke ga najviše trebaju u fazi intenzivnog rasta , formiranja lisne mase , cvetnih organa i plodova.
Oblici azota i njihovo usvajanje
Azot ne stvara trajne rezerve u zemljištu kao fosfor i kalijum . Odlikuje ga velika pokretljivost . Putem padavina i spuštanjem zemljišne vlage dolazi i do spuštanja azota u dublje slojeve .Javlja se u zemljištu u velikim količinama i to u vidu nitratnog i amonijum jona.
Amonijum jon (NH4+) se dodaje u zemljište putem đubrenja ili oslobađa iz organske materije mineralizacijom.Biljke ga usvajaju u manjim količinama jer se kao pozitivan jon fiksira za minerale zemljišta pa je manje pokretljiv u odnosu na nitratni jon. Brzo se prevodi u procesu nitrifikacije u nitrate.Proces nitrifikacije može biti otežan niskom PH vrednošću i anaerobnim uslovima.
Nitratni jon (NO3) je lako pokretljiv u zemljištu i lako se usvaja od strane biljaka. Može da se imobiliše od strane mikroorganizama i tako postaje deo organskog azota. Veće količine se ispiraju putem kiše i navodnjavanja u dublje slojeve i podzemne vode.
Amidni oblik azota (NH2) koji se nalazi u đubrivu tipa urea se prvo hidrolizuje u amonijum jone koji se manjim delom usvaja od strane biljaka ili transformiše do nitrata.U tom procesu transformacije može doći do gubitaka posebno ako se urea duže vremena nalazi na površini zemljišta , pri visokim temperaturama i na alkalnim zemljištima.
Azot iz vazduha (N2) se transformiše u oblik dostupan biljkama uz pomoć bakterija azotofiksatora koje žive u zajednici sa leguminoznim biljkama.
Potrebe biljaka za azotom su različite , a štetne posledice mogu nastati i usled nedostatka azota i u slučaju azota u suvišku.
Nedostatak azota
U slučaju nedostatka azota brojne su štetne posledice po prinos i kvalitet biljaka.
Nadzemni deo se slabije razvija,bujnost biljaka je manja,stablo je kraće i tanje.
Listovi su manji često tanji i uži , u početku svetlozelene a kasnije žute boje (gubitak hlorofila) .Zbog intenzivnog premeštanja iz starijih u mlađe listove znaci nedostatka se prvo uoče na starijim listovima.Listovi prevremeno otpadaju usled čega se vegetacija skraćuje.
Obrazovanje i zametanje plodova je slabije.
Na korenovom sistemu nedostatak deluje drugačije.Korenov sistem je u takvim slučajevima duži jer se izdužuje u potrazi za hranom , ali se slabije grana tako da je ukupna masa korena i pored veće dužine manja.
Suvišak azota
Kao i manjak azota tako i suvišak može imati štetne posledice po biljku. Nekad veće probleme izaziva suvišak azota nego blagi nedostatak.
- Ubrzan je porast vegetativnih delova (list , stablo ) na štetu generativnih organa (plod ,seme ) .
- Produžava se vegetacija i kasni plodonošenje. To je posebno važno u povrtarskoj proizvodnji gde ranije dospevanje proizvoda donosi bolju cenu.
- Preveliki porast dovodi do poleganja biljaka što otežava žetvu i doprinosi jačem razvoju bolesti.
- Listovi su veći , tamno zeleni , dobro hidratisani. Lakše podležu infekciji .
- Plodovi su lošijeg ukusa ,slabije obojeni i teže se čuvaju.Kod šećerne repe je manji sadržaj šećera u korenu.
- Zbog obilja hrane koren se razvija u površinskom sloju pa je slabija otpornost biljaka na sušu.
- Povećava se osetljivost na niske temperature.
- Ugrožava se zdravlje ljudi jer se u plodovima i lišću povećava sadržaj nitrita koji su kancerogeni.
- Zagađuje se životna sredina , pre svega vodeni tokovi.
Analize na sadržaj azota
Da bi se sprečile sve štetne posledice nepravilne primene azota neophodno je pre đubrenja uraditi neku od analiza na sadržaj azota.
One se mogu podeliti na:
-analizu zemljišta – N-min metoda
-analizu biljnog tkiva
-vizuelnu biljnu dijagnostiku
N-min metoda
N-min metoda daje uvid u sadržaj mineralnog azota u zemljištu i ona je osnova za davanje preporuke za đubrenje azotom.Ovu analizu treba raditi svake godine 10-ak dana pre upotrebe azotnih đubriva.
Analiza se radi sa tri dubine : 0-30 cm , 30-60 cm i 60-90 cm.
Uzorak se radi sa površine do 25 ha.Ukoliko se uzorak ne može dopremiti u laboratoriju istog dana neophodno je uzorak čuvati na hladnom mestu.
Na osnovu sadržaja mineralnog azota i potreba biljke daje se preporuka za đubrenje i izbegavaju se sve štetne posledice nedostatka azota ili davanja azota u suvišku.
Goran Drobnjak, PSS Ruma