Period od početka septembra ( pa i zadnjih dana avgusta) je period kada pčelari započinju radove na pripremi košnica i pčelinjih društava za zimu. Od kvaliteta ovih radova zavisi u kakvoj kondiciji će pčelinje društvo dočekati početak sledeće pčelarske sezone, a samim tim i prinos meda u narednoj sezoni. Jača i zdravija pčelinja društva će proizvesti više meda u narednoj sezoni, tako da je pčelarima izuzetno bitno da društvo pripreme na adekvatan način za uzimljavanje.
U septembru u većini krajeva nestaje pčelinje paše, a dnevne temperature padaju, što je znak za pčele da se približavaju periodu mirovanja. Tada je nabitnije ukloniti sve nedostatke koje pčelar uoči na pčelinjaku. Prevashodno se to odnosi na uklanjanje medljikovca iz košnica i obezbeđivanje dovoljne količine hrane pčelama u vidu dodavanja meda, šećernog sirupa ili medne pogače. Potrebno je obratiti pažnju na moguću pojavu varoe, kao i na moguću pojavu bolesti zatvorenog legla
kao što je američka kuga pčela. Košnice treba da budu očišćene od krpelja i varoe (tretman oksalnom kiselinom). Takođe, veoma je bitno krajem avgusta utvrditi kvalitet matica (količinu legla, kvalitet polaganja matica). Ako je potrebno, treba zameniti maticu ili spojiti slabije društvo sa drugim društvom gde matica kvalitetno polaže jaja. Higijena na pčelinjaku mora biti na visokom nivou, pogotovo higijenskih pojila jer u ovom periodu pčele još izleću iz pojila, donose vodu i polen. Trava oko pčelinjaka mora biti uredno pokošena. Treba obezbediti dobru ventilaciju u košnicama, da ne bi došlo do stvaranja suvišne vlage u košnici tokom jeseni i zime, što dovodi do kvarenja pčelinje hrane u košnici i slabljenja pčelinjeg društva.
Mnogi pčelari imaju običaj da u ovom periodu dodaju u pčelinjake i jednu kvalitetnu pogaču sa lekovitim komponentama (jod, selen, kobalt-hlorid, polen i kvasac) kao dopunu hrane pčelama, a sve u cilju održavanja dobrog zdravstvenog stanja u pčelinjaku tokom zime.
Iskusni pčelari u ovom periodu proveravaju i ispravnost košnica, stanje podnjača i krova, kao i nagib košnice ( treba da ima slab nagib tako da ako voda uspe da uđe u košnicu na bilo koji način, može da iscuri kroz leto bez dužeg zadržavanja u košnici). Sve uočene nedostatke na košnicama moramo otkloniti, uz što manje uznemiravanje pčela. Treba uništiti gnezda stršljenova i osa koja se nalaze u blizini košnica, kao i postaviti češljeve na ulaske u košnicu, koji sprečavaju ulazak glodara. Određen broj pčelara ima problema sa pticama koje jedu pčele i tako smanjuju brojnost i snagu pčelinjeg društva. Problem predstavlja što je većina ovih ptica stavljena na listu zaštićenih vrsta, tako da je pčelarima jedini izbor da koriste razne vrste plašilica i pirotehničkih sredstava kako bi se koliko toliko izborili sa ovim problemom.
Zaključak je da samo zdrava i jaka društva, sa dovoljno hrane u košnici, obezbeđenom dobrom ventilacijom i higijenom, dobro zaštićena od upada spoljnjih činilaca (stršljenovi, glodari, ptice) u sledećoj sezoni mogu dati visoke proizvodne rezultate, te je stoga potrebno obratiti veliku pažnju ovim jesenjim radovima u pčelinjaku i shvatiti ih kao ulaganje u buduću proizvodnju.
Mirko Bilić
PSS Ruma