Stočarstvo

Uvođenje strogih zakonskih normi o dozvoljenom broju mikroorganizama u sirovom mleku koje se otkupljuje, prerađuje i stavlja u promet, kao i primena sistema plaćanja cene mleka na osnovu njegovog mikrobiološkog kvaliteta, dovelo je do toga da se u Srbiji sve više posvećuje pažnja ovom pitanju. Prema Pravilniku o kvalitetu sirovog mleka, ono se deli u tri klase:

E klasa- dozvoljen broj somatskih ćelija do 400 000/ ml i dozvoljen broj mikroorganizama do 100 000/ ml mleka na temperaturi do 30° C

I klasa- dozvoljen broj somatskih ćelija do 400 000/ ml i dozvoljen broj mikroorganizama od 100- 400 000/ ml mleka na temperaturi do 30° C

II klasa- dozvoljen broj somatskih ćelija do 400 000/ ml i dozvoljen broj mikroorganizama ≥ 400 000/ ml mleka na temperaturi do 30° C

Povećan broj somatskih ćelija u mleku je pouzdan znak da je prisutna upala vimena- mastitis. Mastitis je bakterijska

infekcija mlečne žlezde koja dovodi do upale vimena i povećanja broja somatskih ćelija u mleku iznad dozvoljene granice. Treba obratiti pažnju da i faza laktacije može uticati na broj somatskih ćelija.Uglavnom je broj somatskih ćelija sve veći i veći kako laktacija odmiče i najveći je u prvih 7 dana zasušivanja.

Povećano prisustvo mikororganizama u mleku najčešće nastaje usled propusta u održavanju higijene u procesima pre, za vreme i nakon muže ( prilikom manipulacije pomuženim mlekom). Najčešći propusti u praksi su:

1. Loša higijena samih muzača
2. Velika zaprljanost vimena zbog neadekvatnih uslova držanja krava
3. Neadekvatna dezinfekcija vimena pre muže
4. Neadekvatna dezinfekcija aparata za mužu nakon muže
5. Neadekvatna higijena samog izmuzišta tokom muže
6. Greške u ishrani krava
7. Neadekvatna higijena u toku hlađenja mleka

1.  Loša higijena samih muzača

U praksi na terenu se najčešće srećem sa problemima ovog tipa. Bilo bi dobro kada bi muzači koristili jednokratne rukavice koje se menjaju nakon svake muže, jer se tako smanjuje mogućnost kontaminacije vimena i opreme za mužu prilikom procesa muže. Ovaj problem je posebno izražen na manjim gazdinstvima gde se ne koriste jednokratne rukavice za svaku mužu posebno, već se upotrebljavaju obične gumene rukavice koje se koriste tokom celog procesa muže i dolaze u dodir sa nečistoćama i prljavštinom, tako kontaminirajući celokupnu opremu kojom se vrši izmuzanje na farmi. Vrlo često muzači ne obraćaju pažnju na svoje zdravstveno stanje, učestvujući u muži čak i kad su neadekvatnog zdravstvenog stanja, što i te kako utiče na zdravstvenu ispravnost mleka.

2. Velika zaprljanost vimena zbog neadekvatnih uslova držanja krava

Najčešći problem u ovom slučaju je neredovno čišćenje staja kao i neredovni intervali zamene prostirke. Neadekvatna higijena površina za odmor i kretanje životinja utiče na čistoću tela kod krava, posebno na donje delove tela, uključujući i vime.

Izvor: Agroklub 1

3. Neadekvatna dezinfekcija vimena pre muže

Ovaj problem je u tesnoj vezi sa prethodnim problemom jer krave u izmuzište dospevaju vrlo prljavih donjih delova tela i vimena, često je prljavština toliko skorena da se izuzetno teško uklanja te zagađuje mleko već na samom početku muže. Pre pranja vimena trebalo bi izvršiti takozvanu „probu“ prvih mlazeva mleka, njihovim izmuzavanjem u posebno lonče sa crnim dnom ( nikako na podu staje ili na prostirku

Predmuzna proba

Izvor: Poljoprivredni Fakultet Zemun 1

Dezinfekciji pre muže se  pristupa nakon ove predmuzne probe, vime se pere i dezinfikuje, te se potom prebriše i osuši papirnim ubrusom. U praksi se ovde najčešće dešavaju dva propusta:

1. Nakon aplikacije sredstva za dezinfekciju, ono bi trebalo da bude u kontaktu sa vimenom i sisama najmanje 30 sekundi pre brisanja i sušenja vimena, što vrlo često nije slučaj jer muzači požure i ne ostave dezinficijens dovoljno dugo u kontaktu sa vimenom.

2. Drugi propust se najčešće uočava na malim porodičnim gazdinstvima – ne upotrebljavaju se jednokratni papirni ubrusi, već se koriste tekstilne krpe, koje se iskuvavaju tek nakon završene muže, što vrlo lako dovede do prenosa zaraze sa vimena na vime.

4.  Neadekvatna dezinfekcija aparata za mužu nakon muže

Temeljno održavanje higijene aparata za mužu treba sprovoditi nakon svake muže. Najčešći propusti se odnose na neredovno potapanje sisnih čaša u dezinficijens i nedovoljnu kontrolu pohabanosti sisnih čaša. Uglavnom su ovi propusti ređi u praksi, mada se ponekad uočavaju, najčešće na manjim gazdinstvima sa malo radne snage.

5. Neadekvatna higijena samog izmuzišta tokom muže

Higijena izmuzišta podrazumeva: višekratno pranje izmuzišta u toku jedne muže, temeljno čišćenje i sanitarno pranje posle svake muže i redovnu dezinfekciju izmuzišta nakon svake muže. Propusti prilikom održavanja higijene izmuzišta nastaju usled ljudskog faktora, kada muzači ne posvete dovoljno pažnje ovim postupcima i ne odrade ih na adekvatan način. U praksi se ređe susrećemo sa ovim problemom.

6. Greške u ishrani krava

Najćešća greška koja se ovde uočava je u kondiciji krava tokom laktacije. Ređe se sreću krave sa lošom kondicijom ( premršave). Češći su problemi sa utovljenom kondicijom što dovodi do poremećaja metabolizma ( ketoza, alotriofagija i sl.).                     

Loša kondicija	Utovljena kondicija

              

7. Neadekvatna higijena u toku hlađenja mleka

Ovde se susrećemo sa dva moguća problema:

1. Često se rasklopivi delovi uređaja za hlađenje mleka ne peru u redovnim vremenskim intervalima što dovodi do povećanja broja mikroorganizama u mleku.

2. Propusti u postizanju adekvatne temperature mleka. Mleko bi trebalo u prvih 2-3 sata nakon muže ohladiti do temperature od minimum 8° C ( ako je sakupljanje mleka svakodnevno) ili minimum 6° C ( ako sakupljanje nije dnevno). Kada se postignu ove temperature, one treba da se održavaju za sve vreme čuvanja i transporta mleka sve do momenta obrade ili prerade mleka. Najčešće se dešava da se mleko ne ohladi dovoljno u prvih 2-3 sata nakon muže, što dovodi do većeg broja mikroorganizama u mleku u odnosu na ono koje je propisno ohlađeno. Mora se napomenuti da nikakvo hlađenje neće ispraviti propuste u higijeni mleka koji su nastali u procesu muže. Mleko koje nije bilo higijenski ispravno pre početka hlađenja, neće biti ispravno ni nakon procesa hlađenja!

Promena svesti poljoprivrednih proizvođača

Potreban je određen period adaptacije, pogotovo na manjim poljoprivrednim gazdinstvima, na nova pravila u prometu i otkupu sirovog mleka. Nekada se kvalitet i cena mleka na otkupu određivao procentom mlečne masti u mleku, a sada se mleko klasira prema broju somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku te se na osnovu toga formira otkupna cena mleka. Smatram da se najveći napredak u dobijanju mleka što više klase može ostvariti unapređenjem: higijene muzača na farmama, higijene držanja krava u staji i dezinfekcije vimena pre i posle muže, i da tu treba tražiti uzroke slabijeg zdravstvenog kvaliteta mleka na određenom broju farmi mleka kod nas. Zahtevi savremenog tržišta mleka su takvi kakvi su i moramo im se prilagoditi ako želimo da opstanemo na tržištu.

Mirko Bilić

PSS Ruma