Govedarstvo je u Srbiji jedna od najvažnijih poljoprivrednih grana. U okviru govedarstva, najvažnija su dva sektora:
- Proizvodnja mleka
- Proizvodnja mesa
Oba sektora imaju visok potencijal za unapređenje proizvodnje. Stanje u govedarstvu u Srbiji se ne može oceniti kao zadovoljavajuće. Prosečan broj krava po gazdinstvu ( oko 50% gazdinstava sa 1-3 krave) je znatno ispod evropskog proseka ( 30-60 krava na oko 40% gazdinstava). Takođe, kvalitet i prinos mleka je na nezadovoljavajućem nivou.
Prosečna mlečnost domaće populacije iznosi oko 3 500 kg mleka dok je u Evropi 6-8000 kg. Trenutno se samo oko 40% mleka nalazi u ekstra ili I klasi koja je dozvoljena pravilima EU.
Zbog potrebe prilagođavanja tržišta EU propisima, potrebno je povećati prinos, kvalitet i zdravstvenu bezbednost mleka proizvedenog u Srbiji. U poslednjih 10 godina, broj muznih krava je opao za oko 15%, ali se povećao broj umatičenih krava i danas one čine oko 30-35 % populacije goveda u Srbiji.
Kao rezultat primene odgajivačkog programa, u poslednjih par godina, prosečan prinos mleka umatičenog zapata je povećan na oko 4 200 kg. Poboljšanje je uočljivo, ali se mora napomenuti da se u našim uslovima gajenja, genetski potencijal gajenja ne iskorišćava u dovoljnoj meri. Radi se o tome da su kod većine odgajivača (najčešće iz finansijskih razloga) objekti, sistemi držanja i ishrane, kao i način muže, neadekvatni i zastareli u odnosu na razvijene zemlje.
Država svojim uredbama i subvencijama za opremanje stočarskih farmi, pokušava da pomogne odgajivačima da prevaziđu ovaj problem, jer samo na taj način efekti selekcije kod umatičenih grla mogu doći do punog izražaja. Takođe, treba raditi na tome da se, što više, stoke uvede u sistem matičenja i primene odgajivačkog programa. Idealno bi bilo da bar 90 % populacije bude obuhvaćeno programom matičenja.
Često se susrećemo sa pitanjima odgajivača goveda, šta će nama taj sistem matičenja, bilo nam je dobro i pre dok ga nije bilo. Proizvođači moraju da shvate da je u današnjem svetu, kada je protok znanja i informacija veći nego ikad, nekadašnji sistem gajenja i prodaje goveda, mleka i mlečnih proizvoda na crno ili u polusivoj zoni jednostavno neisplativ na duže staze.
Ako želimo da imamo rentabilnu proizvodnju mleka i mesa u današnjim uslovima, moramo da povećamo prinos i kvalitet mleka i mesa uz iste ili manje troškove držanja i hranjenja životinja. Takođe, da bismo mogli da nastupimo sa svojim proizvodima na razvijenim tršištima, gde su cene otkupa često mnogo povoljnije nego na domaćem tržištu, moramo imati jasnu i preciznu evidenciju o poreklu proizvoda koji želimo da plasiramo na tržištu.
Ovi problemi se mogu rešiti ulaskom u sistem matičenja goveda i saradnjom sa osnovnim, regionalnim i glavnim odgajivačkim organizacijama, koje su odgovorne za proces matičenja grla na teritoriji Srbije. Vlada Srbije daje subvencije od 25 000 dinara za umatičena grla, sa tim da, kad se oduzmu troškovi odgajivačkih organizacija (selekcijske smotre, linearne ocene...), realnost je da, stvarna subvencija iznosi oko 20 000 din. Odgajivačke organizacije, na osnovu dobijenih ocena zapata i proizvodnih vrednosti, vrše selekciju zapata u cilju povećanja produktivnosti, poboljšanja rasnog sastava i sprečavanja daljeg smanjenja brojnog stanja goveda u Srbiji.
To se postiže pravilnim izborom roditeljskih parova koji treba da daju potomstvo, koje će po svojim proizvodnim karakteristikama biti bolje od svojih roditelja. Odgajivačke organizacije zatim vrše dalju selekciju tako dobijenog potomstva sve dok se ne postigne biološki maksimum proizvodnje za tu rasu goveda. Ovo nije brz ni lak postupak, ali se na kraju može postići dvostruko viša proizvodnja mleka na farmi, kao i poboljšanje kvaliteta mesa junadi određenih za tov uz relativno malo povećanje troškova, što je jedini put ka profitabilnoj proizvodnji u trenutnim uslovima na tržištu kad su otkupne cene mleka i tovljenika niske i nerentabilne.
Zbog toga, preporuka je svim poljoprivrednim proizvođačima, koji se bave govedarstvom, da uđu u proces matičenja, bez obzira koliko bio dug i težak, jer će krajnji rezultat biti ekonomski i tehnološki povoljan po gazdinstvo.
PSS Ruma
Mirko Bilić