Safolk je engleska rasa ovaca sa kratkom vunom. Pripada tovnim rasama ovaca i smatra se najboljom tovnom rasom na svetu. Ovo je najpogodnija rasa za uzgoj u tkzv. komercijalnom ovčarstvu, gde je osnovni cilj postići što brži napredak u telesnoj masi uz što bolju konverziju hrane, a uz što niže ostale troškove ( troškovi objekata, troškovi veterinara...)
Glava kod ove rase je crne boje, šuta i nije pokrivena vunom. Noge su crne. Često se koristi kao meliorator cigaje u popravci mesnatosti trupa i kvaliteta mesa pri čemu se ne menjaju fenotipske karakteristike cigaje.
Safolk ovca 1
Pripada krupnim rasama, velikog formata tela. Prosečna težina ovaca je oko 80-90 kg, a ovnova 120-130 kg. Jaganjci se rađaju u proseku sa težinom 5-5,5 kg, a sa 4 meseca već dostižu težine od 50 kg. Jagnjad je veoma vitalna na rođenju, procenat smrtno
sti jagnjadi je prilično nizak, što povećava ekonomičnost proizvodnje. Safolk jagnjad rastu brže od jagnjadi svih ostalih rasa. Prosečna plodnost se kreće od 160-170 %. Prinos vune je u proseku od 3-5 kg, vuna je kratka i deblja. Ranostasna je rasa, ulazi u priplod već sa 8-10 meseci.
Safolk rasa nije zahtevna, lako se hrane, pogodne su za držanje na paši gde postižu dobar randman mesa ( preko 55%). Trup jagnjadi Safolk rase je pun mesa odličnog odnosa mesa i masti ( tkzv. "posnog" mesa) , što je tražena osobina na tržištu.
Rasa je poznata po tome da je imuna na bolest papaka ( šepavost ovaca). Zahvaljujući čvrstoj konstituciji, veoma su otporne na unutrašnje parazite. Safolk ovnovi imaju izražen libido, tako da je moguće smanjiti broj ovnova za priplod u stadu, čime se postiže ušteda novca i vremena za pripremu mužjaka. Ovnovi su takođe i vrlo dugovečni, te je kod njih interval remonta ovnova u stadu znatno duži nego kod ostalih rasa koje se gaje kod nas.
Safolk ovan 1
Zaključak je da je Safolk najinteresantnija rasa za meliorativno ukrštanje i popravku tovnih osobina kod ostalih rasa. Vrlo je ekonomski isplativa rasa, jer postiže bolji prinos mesa i bolji odnos meso-mast za isti utrošak hrane od ostalih rasa. Najveća ivesticija je početna nabavka ovnova i ovaca, jer im je cena nešto viša u odnosu na druge rase, ali već posle dve generacije se početno ulaganje vrati . Proizvođači koji bi želeli da se bave gajenjem ove rase, bi trebalo da obezbede kvalitetne pašnjake da bi ove ovce ostvarile pun potencijal.Najveća mana, uslovno rečeno, ove rase je niži prinos vune osrednjeg kvaliteta, ali sa obzirom da je ovo prvenstveno rasa namenjena za tov i proizvodnju kvalitetnog mesa, ne može se reći da je kvalitet i prinos vune toliko bitan u proizvodnim karakteristikama ove rase.
Mirko Bilić
PSS Ruma