Početkom septembra, dok su dnevne temperature još uvek relativno visoke, potrebno je početi sa pripremom pčelinjeg društva za predstojeću zimsku sezonu, da bi pčelinje društvo što lakše podnelo ovaj period bez lako dostupne prirodne hrane. U prirodi, pčele u toku pašne sezone pripreme dovoljne količine meda za opstanak pčelinjeg društva u toku zime. Međutim, uplitanjem čoveka, dolazi do manjkova pčelinje hrane u košnici, zbog izvlačenja meda iz košnice od strane pčelara, u cilju ostvarivanja ekonomskog profita.
Zbog toga, pčelari u septembru procenjuju koliko meda je ostalo u košnici (potrebno 20-30 kg meda po pčelinjem društvu), te na osnovu toga u slučaju potrebe dodaju med iz sopstvenih rezervi ili prihranjuju pčelinje društvo sa šećernim sirupom. Šećerni sirup za zimsko prihranjivanje se uglavnom pravi gušćim (odnos šećera i vode 2:1). Najčešće se koristi topla voda da bi se šećer što bolje rastopio. U ovaj sirup iskusni pčelari dodaju vitamine, minerale i lekove protiv nozemoze, da bi dobili što zdravije pčelinje društvo na izlasku iz zimske sezone. Treba obratiti pažnju da ovaj sirup ne dođe u kontakt sa medom koji se nalazi u košnici. Prihranjivanje sirupom bi trebalo završiti do početka oktobra, da bi pčele uspele da prerade saharozu u voćni šećer pre dolaska niskih temperatura.Prihranjivanje je najbolje obaviti predveče.
Kod meda koji ostaje u košnici treba obratiti pažnju da nema medljike u njemu. Matica bi trebala biti mlađa od dve godine i dobrog zdravstvenog stanja. Klube pčela bi trebalo da bude sastavljeno uglavnom od mlađih pčela, koje će lakše izdržati zimu i samim tim obezbediti jače pčelinje društvo na početku sledeće sezone.
Izvor: Joan Briggs 1
Izgled zimskog klubeta pčela
Jako je bitno da pčelinjak pred zimu bude
očišćen od varoe ( mravljom i oksalnom kiselinom) , isključivo kad se završi vađenje meda i skinu medni nastavci iz košnice. Ulaze u pčelinjak treba suziti, najbolje metalnim češljevima da bi se sprečio ulazak glodara u košnicu. Takođe, u jesen je vrlo bitno suziti pčelinje gnezdo na broj okvira koji će pčele gusto posesti i formirati zimsko klube, radi što lakšeg preživljavanja društva. Nakon prihranjivanja i sužavanja gnezda, trebalo bi izvršiti utopljavanje pčelinjeg gnezda ( najčešće folijom, novinskom hartijom) i postavljanje vetrozaštitnog pojasa u cilju smanjenja vremenskih uslova na temperaturu u pčelinjaku. Zimi treba zaštititi pčele od svih vrsta uznemiravanja da ne bi došlo do rasturanja klubeta i smanjenja veličine pčelinjeg društva. Sneg ne bi trebalo uklanjati sa košnica jer je odličan izolator i pokazalo se da društva koja provedu zimu u košnicama prekrivenim snegom potroše manje hrane od onih koja nisu bila dodatno izolovana snežnim prekrivačem.
Košnice prekrivene snegom
U januaru i februaru, ako se iz nekog razloga ukaže potreba za dodatnim prihranjivanjem ( rani mrazevi u toku oktobra, novembra i decembra kad pčele troše više hrane) , onda se prihranjivanje vrši mednim pogačama koje su i dobri dodatni termoizolatori. Medne pogače se dodaju iznad zimskog klubeta, kao zamena za zimsku mednu kapu. Treba da budu meke, kako pčele ne bi morale da troše dodatnu vodu do koje zimi teško dolaze. Zato većina pčelara obezbeđuje i dodatnu pitku vodu pčelama prilikom dodavanja mednih pogača.
Pčelinje društvo koje je pravilno i pravovremeno pripremljeno za zimu sledeće godine formira snažnije i zdravije društvo, koje će imati veće prinose meda u sezoni od slabijih društava, te je stoga jasno da je priprema pčelinjih društava za zimu jedan od najbitnijih i najdelikatnijih poslova na jednom pčelarskom gazdinstvu.
Mirko Bilić
PSS Ruma