Grabež pčela je pojava koja nastaje kada jedno ili više pčelinjih društava napadne jednu košnicu u cilju otimanja hrane iz nje. Najčešće nastaje kada nema dovoljno prirodne hrane u okruženju. Ovo je opasna pojava na pčelinjaku, koja lako može da dovede do uništenja napadnutog pčelinjeg društva. Najčešći uzroci pojave grabeži na pčelinjaku su:
- Prosipanje šećernog sirupa po košnici prilikom prihrane
- Stavljanje prevelikog leta na košnicu, koje pčele stražarice ne mogu da odbrane
- Prihrana pčelinjeg društva medom ili šećernim sirupom u toku dana kada je pčelinja aktivnost najveća
- Držanje slabih društava i ošterćenih košnica na pčelinjaku
- Loša manipulacija košnicama tokom vrcanja ( ako se nakon vrcanja ostave pored košnica neoprani ramovi, ili se u košnicu vrate nastavci iz kojih curi med...)
Ako grabež primetimo na početku
(što je izuzetno teško i retko se dešava u praksi), potrebno je da suzimo leto na košnici, tako da 1 ili 2 pčele stražarice mogu da brane ulaz. Uočimo li na košnici pukotine ili druge otvore, potrebno je da ih što pre zatvorimo, jer predstavljaju put kojim pčele uljezi nesmetano ulaze u košnice.
Ukoliko grabež uočimo kasnije (što je i najčešći slučaj u praksi) , potrebno je da napadnuto društvo premestimo u neku zatvorenu prostoriju na 4-5 dana, uz obezbeđivanje dovoljne količine vode. Na mesto na kome se nalazila napadnuta košnica, treba postaviti drugu košnicu sa ramom u kome ima jako malo meda, da bi pčele uljezi shvatile da u toj košnici nema više meda i prestale sa napadima na tu košnicu. Ako ne postavimo tu košnicu, pčele će verovatno napasti prvu sledeću košnicu. Napadnutu košnicu nikad ne treba vratiti na isto mesto, već je potrebno da bude udaljena najmanje 20 metara od prethodne lokacije. Ukoliko se napad na istu košnicu ponovi I nakon toga , treba udaljiti košnicu najmanje 3-4 km od zone prethodnog napada.
Da bi sprečili pojavu grabeži pčela na pčelinjaku, potrebno je preduzeti mere koje sprečavaju uzroke pojave grabeži. Vrcanje meda je potrebno obavljati u ranim jutarnjim satima ili pred sam mrak, kad je aktivnost pčela najslabija. Prilikom rukovanja nastavcima, mora se voditi računa da ne dođe do kapanja meda po košnici. Nikada ne treba vraćati u košnicu nastavke sa kojih curi med, već ih treba dobro očistiti pre vraćanja u košnicu. Pregled košnica, pogotovo u bespašnom periodu, nikad ne treba obavljati u istom redu jednu za drugom, već treba voditi računa da košnice koje se otvaraju jedna za drugom budu dovoljno udaljene međusobno. Takođe, treba voditi računa o tome da se na pčelinjaku drže ujednačena društva u urednim I neoštećenim košnicama, I izbegavati držanje slabijih I jačih društava zajedno. Kod grabeži pčela, mnogo su bitniji preventivni radovi na sprečavanju pojave grabeži, jer je posle pojave grabeži mnogo teže reagovati.
Mirko Bilić
PSS Ruma