Med je, po zvaničnoj definiciji u Pravilniku o kvalitetu meda i drugih proizvoda, prirodna, slatka supstanca, koju proizvode medonosne pčele preradom nektara biljaka ili iz sokova sa živih delova biljaka, koje pčele sakupljaju, prerađuju i dodaju sopstvene specifične supstance, dehidriraju i odlažu u ćelije saća do sazrevanja.
Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda, o sastavu meda se navodi sledeće:
- med se sastoji od različitih šećera, pretežno fruktoze i glukoze i drugih organskih supstanci kao što su organske kiseline, enzimi i čvrste čestice koje dospevaju u med za vreme njegovog nastajanja
Neki od najvažnijih parametara meda propisanih Pravilnikom su:
- Količina vode u svim vrstama meda ne sme preći 20%
- Količina glukoze i fruktoze ne manje od 60 g / 100 g meda za cvetne medove ( za medljikovac ne manje od 45 g / 100 g meda)
- Količina saharoze ne više od 5 g / 100 g meda ( osim za bagremov med – ne više od 10 g / 100 g meda)
Šta je prirodni, sirovi med? Sirov med je onaj med koji dolazi pravo iz košnice, pakuje se bez ikakvog termičkog obrađivanja. Ovaj med je najzdraviji jer se u njemu nalaze svi antioksidansi i korisne bakterije. Med koji se prodaje u prodavnicama je najčešće prethodno termički obrađen, čime se poboljšava boja meda,
tekstura meda i sprečava kristalizacija meda, ali se u njemu tokom termičke obrade smanjuje broj antioksidanasa i korisnih bakterija. Prirodni, sirovi med je prava riznica zdravlja, pomaže u usporavanju starenja organizma preko dejstva antioksidanata na slobodne radikale u organizmu. Prirodni med je mnogo zdravija alternativa unošenju veštačkih šećera i zaslađivača, Poznato je da je med od davnina korišćen kod previjanja rana zbog svojih antiseptičkih svojstava. Sirov, prirodni med takođe poboljšava imunitet zbog antioksidativnih, antivirusnih, antigljivičnih i antibakterijskih svojstava fitonutrijenata iz meda.
Nažalost, svedoci smo toga da se u slobodnoj prodaji sve češće nalaze falsifikati meda kao i pekarski med koji je znatno drugačijih osobina od prirodnog cvetnog meda. Na tržištu se najčešće sreću falsifikati u vidu raznih šećernih sirupa sa visokim sadržajem suve materije. Svi ovi sirupi liče na pravi med, ali njihova nutritivna vrednost je daleko manja od prirodnog meda. U njima se često nalaze hemikalije i teški metali koji zaostanu prilikom prerade ovih sirupa. Postavlja se pitanje kako danas prosečan potrošač može da prepozna pravi, prirodni med a bez plaćanja skupih analiza u laboratorijama?
Postoji nekoliko načina koji su relativno pouzdani:
- Kupujte med direktno kod pčelara koji proizvode taj med , a za koje znate da su pouzdani proizvođači. Izbegavajte kupovinu meda u supermarketima, pogotovo onih najjeftinijih, jer su najčešće poreklom iz vrlo nepouzdanih izvora.
Med vrlo sumnjivog porekla 1
- Probajte med pre nego što ga kupite. Prirodni cvetni med ostavlja aromatične note u ustima, kao i blag osećaj bockanja na nepcetu nakon konzumiranja, za razliku od veštačkog.
- Kristalizacija u medu je prilično pouzdan znak da je reč o prirodnom medu, jer se falsifikovan ili termički obrađen med ne kristalizuju. Uz napomenu da se različite vrste medova kristalizuju različitom brzinom ( čisti bagremov med može i do dve godine da se ne kristalizuje). Ne treba da nas zavara razlika u boji kod kristalizovanog meda, to je sve deo procesa kristalizacije meda, jer se često dešava da se kristali ne pojavljuju istom brzinom u celoj zapremini tegle. Takođe, med može izgledati kao da nije ujednačene boje zbog toga što tako formirani kristali prelamaju svetlost. Često se može primetiti u toplijim delovima godine da se u teglama meda koje se prodaju na tezgama ( gde je med izložen dejstvu toplote i sunčevih zraka) u donjim delovima tegle kristalizuje med svetlije boje, a u gornjim delovima tegle je tamniji, tečni med koji izgleda kao voda. To nije zapravo voda, već med koji se istopio. Ovo ne utiče na kvalitet meda i dovoljno je samo promešati med u takvoj tegli.
U medijima se provlače tekstovi o još nekoliko načina otkrivanja prirodnog meda, kao što je na primer da protrljate med prstima ( pravi med navodno nije lepljiv), da stavite med na papir ( ako je pravi, papir neće upiti med), da ga sipate u čašu vode ( ako se ne rastopi onda je pravi med) ili da proverite da li je med „ tečan“ ( pravi med nije previše tečan) i slično. Sve ovo je čist MIT. Pravi prirodni med je itekako lepljiv, što svi pčelari dobro znaju. Količina vode u medu varira u zavisnosti od toga da li je bila kišna ili sušna sezona, tako da će procenat vode u medu biti veći u kišnoj sezoni te će papir upiti taj „ višak“ vode. Ovo takođe utiče i na „tečnost“ meda. Med je rastvorljiv u vodi, a brzina njegovog otapanja u vodi zavisi od temperature vode u koju se taj med stavlja.
Da rezimiramo:
Ako želite da kupite pravi prirodni med, potrudite se da ga kupujete kod proverenih proizvođača. Poželjno je da med probate pre kupovine. Nemojte izbegavati kristalizovan med, često je upravo to i najkvalitetniji med.
Med koji se kristalizovao 1
Mirko Bilić
PSS Ruma