U brdsko-planinskim regionima naše zemlje, proizvođači junadi se suočavaju sa problemima u ostvarivanju rentabilne ( intenzivne)proizvodnje junećeg mesa. Razlog za to su manji prinosi kukuruza, soje i ostalih hraniva za preživare u odnosu na prinose u nizijskim predelima, zbog lošijeg kvaliteta zemljišta. Iz tog razloga, ne bi bilo loše razmisliti o prelasku na pašni tov junadi tamo gde postoje uslovi za to (postojanje dovoljnih površina livada i pašnjaka- prirodnih ili sejanih).
Šta se zapravo podrazumeva pod pašnim tovom? Pašni tov predstavlja napuštanje intenzivnog tova, gde se junad drže na paši uz primenu kabastih hraniva, a koncentrovana hraniva im se dodaju samo u malim količinama, isključivo ako je potrebna korekcija vrednosti paše. Sav podmladak goveda stariji od 6 meseci spada u kategoriju junadi za tov. Junad imaju najintezivniji prirast u periodu od 7-9 meseci, nakon toga prirast usporava i menja se njegova struktura u odnosu meso:mast u korist masti. Cilj proizvođača je da uz što manje troškova proizvedu što više tovne mase kod goveda. Pri današnjim cenama koncentrata u našoj zemlji, najrentabilnije su one varijante tova u kojima je povećan udeo jeftine kab
aste hrane u obroku.Telad težine 200 kg na pašnjacima prosečnog kvaliteta prirastaju oko 200 grama dnevno, a uz dodatak 2 kg koncentrata dnevni prirast može da bude i oko 700-800 grama dnevno. Na kvalitetnijim pašnjacima, junad mogu da postignu i oko 500-600 grama dnevnog prirasta bez dodavanja koncentrata, mada i to dosta zavisi od rase junadi koja se drže na paši. Ovo se uglavnom postiže na sejanim livadama i pašnjacima gde je procenat mahunarki veći od 20% na pašnjačkoj površini.
Pre stavljanja teladi u tov, trebalo bi ih odrožiti. Preporučljivo je stavljati zajedno grupe iz odgoja na pašu ako je to moguće. Pašne površine bi trebalo da budu odvojene od saobraćajnica, sa obezbeđenim zaklonom od nepogoda za junad.
Pašni tov junad završavaju sa nekih 24-26 meseci i težinom od oko 550 kg. Junad iz pašnog tova imaju „zrelije“ meso u odnosu na junad držana u intenzivnom tovu, što je svakako dodatni plus. Rasa koja je najpogodnija za držanje na pašnjačkom tovu u našem podneblju je Limuzin, mada i Aberdin Angus rasa ostvaruje odlične prinose u pašnom tovu, te proizvođači neće pogrešiti za koju god se od ovih rasa odluče.
Aberdin angus na paši 1
Nedostatak ovog tipa tova je njegov sezonski karakter, što negativno utiče na nabavku junadi, kao i produžen interval tova, jer je prosečni dnevni prirast manji nego kod intenzivnog tova. Proizvođači koji bi želeli da se bave ovim tipom tova junadi bi , pre ulaska u ovaj način proizvodnje, trebalo da procene da li imaju dovoljno pašnjačkih površina za kvalitetan tov, sa obezbeđenim pregonima i odgovarajućim rasnim sastavom tovne junadi.
Bilić Mirko
PSS Ruma