U Srbiji oko 20.000 pčelara uzgaja oko 1,3 miliona pčela koje godišnje proizvedu oko 7.000 tona meda, što znači da je (u odnosu na 2015-u god.) proizvodnja meda opala za 5.000 tona. Potpuno izumiranje pčela bi za našu zemlju značio direktan gubitak od oko 150 miliona evra godišnje.
Pčele su najbolji pokazatelji bezbedne životne sredine za čoveka, jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Opasnost od trovanja pčela je prisutna tokom cele pčelarske proizvodnje. Do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha, ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi (često nabavljenih i na crnom tržištu...) .
Evropska komisija je 2018-e godine potpuno zabranila upotrebu 3 neonikotinoida na otvorenom prostoru ( dozvoljeni su samo za upotebu u staklenicima):
1. Inidaklopirid
2. Klotijanidin
3. Tiametoksam
Oni se najviše koriste na uljanoj repici, prvoj ozbiljnoj pčelinjoj paši u toku godine, čime se u startu smanjuje brojno stanje roja u košnicama, što direktno utiče na prinos i kvalitet meda. Od 2020-e godine se rade preventivne akcije provere uljane repice i suncokreta na prisustvo neonikotinoida. Svi troškovi analiza su obezbeđeni iz budžeta Uprave za zaštitu bilja.
Sada se postavlja pitanje na koji način i sa kojom strategijom država Srbija planira da se uhvati u koštac sa problemom zaštite pčela u Srbiji? U prethodnih godinu dana napravljeni su ohrabrujući pomaci u ovoj problematici , država je prepoznala potrebu da se pomogne domaćim odgajivačima pčela, te je 05.12.2019-e godine potpisana Deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji. Deklaracijom je predviđeno:
- Napuštanje prakse tretiranja komaraca i krpelja iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele
- Sprečavanje pomora pčela kroz informisanje lokalnih poljoprivrednika o važnosti odgovorne upotrebe pesticida
- Jačanje svesti građana kroz medijske kampanje i sredstva javnog informisanja o značaju pčela za očuvanje životne sredine, šire društvene zajednice i proizvodnju hrane
- Saradnja sa likalnm udruženjima pčelara i poljoprivrednika na zaštiti pčela i razvoju pčelarstva u Srbiji za dobrobit čitavog društva
U skladu sa ovom Deklaracijom, u novom Zakonu o zaštiti bilja predviđene su sledeće stavke:
- Poljoprivrednici su dužni da obaveste vlasnike parcela koje se graniče sa njihovom parcelom, najmanje 24 h pre početka primene pesticida, bez obzira da li se bave pčelarstvom ili ne
- Novi Zakon predviđa da će poljoprivrednici morati da prođu obuku za bezbednu primenu, rukovanje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja
- Poljoprivrednici će moći da kupe samo onoliko sredstava za zaštitu bilja koliko mu je potrebno za kulture koje gaji i koje je prijavio prilikom registracije gazdinstva
- Poljoprivrednici će morati da vode evidenciju o primeni pesticida (kada i koliko)
- Uređaji za primenu pesticida će morati da budu podvrgnuti periodičnim pregledima u cilju utvrđivanja tehničke ispravnosti, kako ne bi došlo do prekomerne upotrebe pesticida zbog neispravnosti uređaja
- Na svakom sredstvu koje je opasno za pčele mora da se nalazi grafički simbol u obliku kvadrata sa crvenim rubom, koji sadrži crnu pčelu na žutoj pozadini, da bi čak i oni koji ne pročitaju uputstvo za primenu mogli da vide na prvi pogled da je to sredstvo otrovno za pčele i da zahteva poseban oprez.
Ovaj napredak koji je postignut u zadnjih godinu dana na planu zaštite pčela deluje ohrabrujujuće po poljoprivredne proizvođače koji se bave pčelarstvom. Očekuje se da se u što skorije vreme donesu pravilnici koji bi omogućili punu primenu Zakona o zaštiti bilja u poglavlju koji se odnosi na primenu pesticida na otvorenom prostoru, što je sledeći korak u postizanju što bezbednijeg okruženja za pčele. Pred državom i pčelarima je još puno posla pre postizanja krajnjeg cilja – zdravog i bezbednog okruženja za pčele i ljude, ali najbitnije da su prvi koraci u postavljanju pravnog okvira za primenu Zakona o zaštiti bilja postavljeni i da je država prepoznala interes u zaštiti pčelara, jer je to u interesu svih nas, kao društva u celini.
PSS Ruma
Mirko Bilić