Šta je po zakonu?
Susedskim pravima koja se bave razgraničenjem nepokretnosti određeno je da se ograde, brazde, međe, kanali i slične pregrade koje se nalaze između susednih zemljišta, nalaze u zajedničkoj svojini suseda, osim ukoliko se ne dokaže da su u vlasništvu isključivo jednog od suseda.
Zajedničkim zidom, ogradom, brazdom itd. svaki se sused može slobodno služiti do polovine njihove širine.
Drvo koje se nalazi na međi, takođe je zajednička svojina suseda. Svojina drveta se određuje prema stablu, a ne prema korenu, pa je pravilo da drvo pripada onome na čijoj je zemlji stablo, s tim što sused koji trpi grane koje prelaze na njegovo zemljište ima pravo i na plodove sa njih.
Prava upotrebljavanja susedne nepokretnosti sastoje se pre svega u ovlašćenju vlasnika jedne nepokretnosti da pređe na susedovu nepokretnost kako bi uhvatio odbeglu životinju, odbegli roj pčela, zatim kako bi pokupio plodove sa svoje voćke ili da povrati stvari koje su tu slučajno dospele.
Takođe, vlasnik nepokretnosti je ovlašćen da, nakon što o tome obavesti suseda i ukoliko drugačije ne može obaviti opravke na svom zemljištu, susedovu nepokretnost koristi za držanje materijala, postavljanje skela i za pristup radnika.
Najjednostavnije rešenje je da se sa susedom pokušate dogovoriti oko položaja i mesta sadnje voćki, pa na taj način izbegnete buduće nesporazume.
Koliko udaljiti posađene voćke?
Nema konkretne zakonske odredbe koja određuje udaljenost od međe na kojoj je dozvoljeno saditi stabla, odnosno nema zabrane sadnje unutar određene udaljenosti od međe. Zakonom je regulisan položaj stabla, korena i grana, ubiranje plodova i regulisanje eventualne nastale štete. Na susednoj parceli.
Da biste sprečili probleme u budućnosti i održali dobre susedske odnose, krajnji redovi u zasadu voćaka treba da budu udaljeni od međe, najmanje polovinu rastojanja između voćaka.
PSS Ruma
Sanda Klještanović