Zaštita bilja

Poslednjih godinana na pojedinim poljoprivrednim površinama Srema došlo je do prenamnoženja i vrlo visoke brojnosti poljskih glodara i pored primenjenih hemijskih mera zaštite.

Blage jeseni i zime bez mrazeva i magle, sa temperaturama iznad prosečnih pogodovali su razmnožavanju ovih štetočina. Najveće štete nanose krmnom bilju, ozimim usevima i mladim voćnjacima i rasadnicima.

Glo­da­ri ko­ji naj­če­šće ošte­ću­ju po­ljo­pri­vred­ne kul­tu­re u po­lju su: polj­ski miš (Apo­de­mus sylva­ti­cus), miš humkaš (Mus musculus hortulanus) i polj­ska vo­lu­ha­ri­ca (Mic­ro­tus arva­lisis). Za spre­ča­va­nje ve­ćih šte­ta po­treb­no je obi­ći lu­ce­ri­šta, za­sno­va­ne use­ve ozi­me pše­ni­ce i ječ­ma na­kon ni­ca­nja i iz­vr­ši­ti pre­gled na pri­su­stvo glo­da­ra bro­ja­njem aktivnih ru­pa (ula­znih otvo­ra u nji­ho­ve pod­zem­ne ka­na­le) po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne.

Obilaskom terena proteklih dana uočeno je naseljavanje glodara na lucerištima. Ukoliko se ne preduzmu mere zaštite u povoljnim uslovima  mogu znatno prorediti usev ili ga potpuno uništiti. Preporuka proizvođačima je da obiđu svoja lucerišta izvrše prebrojavanje rupa. Prebrojavanje rupa se vrši na 10 probnih površina veličine 100 m2. Tri dana pre brojanja rupe se zatvore, tako da se u oceni broje samo aktivne rupe. Pri pregledu useva posebnu pažnju treba obratite na  kanale i utrine u neposrednoj blizini useva kao prirodna staništa većine glodara.

 Kategorizacija po broju rupa po IPS je sledeća:

1. Kategorija   “vrlo niska brojnost”      do 10 rupa /ha.

2. Kategorija-    “niska brojnost”          10-50 rupa/ha.

3. Kategorija    “srednja brojnost”      50-500 rupa/ha

4. Kategorija    “visoka brojnost”     500-2.000 rupa/ha

5. Kategorija   “vrlo visoka brojnost” 2.000-10.000 rupa/ha.

Suzbijanje se izvodi ako je napad u drugoj kategoriji brojnosti u jesenjem ili zimskom periodu.

U cilju smanjenja brojnosti poljskih glodara potrebno je izvršiti suzbijanje  pravovremeno i organizovano, obuhvatajući pri tom što veće površine, poljoprivredne i nepoljoprivredne, uz saradnju i koordinaciju svih nadležnih organa i službi na terenu.

Kva­li­tet­na i br­za ob­ra­da ze­mlji­šta, br­zo od­no­še­nje le­ti­ne sa po­lja, što ma­nje osi­pa­nje zr­na pri že­tvi i broj­ne dru­ge agro­teh­nič­ke me­re ne­po­volj­no uti­ču na broj­nost glo­da­ra. Povećanje brojnosti poljskih glodara  je registrovano i na nepoljoprivrednim površinama i utrinama u blizini ratarskih useva, strništa i kanala.

Higijenske mere:

Da bi se sprečilo umnožavanje populacije potrebno je održavati higijenu voćnjaka, posebno ispod sadnica. To podrazumeva široke herbicidne pojaseve, redovno košenje trave, čišćenje zaostalog lišća i gomila trave i zaostalih plodova ispod stabala.

Biološke mere:

Prisustvo korisnih životinjskih vrsta u mnogome može uticati na populaciju miševa. Ipak, treba naglasiti da ovi predatori ne mogu smanjiti populaciju ukoliko je utvđena velika brojnost štetočina po jedinici površine. U korisne životinje ubrajaju se: jastrebovi, galebovi, sove, vrane, gavranovi, zmije, lisice, mačke itd.

Hemijske mere

Za su­zbi­ja­nje glo­da­ra u po­lju ko­ri­ste se ro­den­ti­ci­di u ob­li­ku ma­ma­ka, kao što su:
- Cink­fos­fid ma­mak, u ko­li­či­ni 5-10 g/ak­tiv­noj ru­pi (ukoliko nisu potrošene zalihe);
- Bro­di­lon ma­mak, u ko­li­či­ni 10-15 g/ak­tiv­noj ru­pi;
Mam­ci se uba­cu­ju sa­mo u ak­tiv­ne ru­pe ko­je je po­tom po­treb­no za­tvo­ri­ti (za­tr­pa­ti ze­mljom). Zbog vi­so­ke tok­sič­no­sti za pti­ce i di­vljač mam­ci se ne sme­ju ra­si­pa­ti i osta­vlja­ti na po­vr­ši­ni ze­mlji­šta.

dipl. ing. Gorica Kozobarić