U plasteničkoj proizvodnji od 2016. godine, na lokalitetu Ruma, registrovani su simptomi prisustva nematoda na korenu paradajza, paprike i krastavca. Čupanjem biljaka uočeno je zaostajanje korena u porastu i prisustvo mesnatih guka. Uzorci zaraženog biljnog materijala su poslati u PSS Tamiš Pančevo i analiza je pokazala prisustvo Meloidogyne spp.
Nematode parazitiraju koren biljaka, hraneći se sadržajem korenovih ćelija, a štetnost varira od broja jedinki u zemljištu.
Suzbijanje nematoda je vrlo komplikovano i ekonomski zahtevno pa je osnovna preporuka svim proizvođačima povrća, da upotrebljavaju sve preventivne mere kako bi sprečili da dođe do zaraze.
Napadnute biljke usled oštećenja na korenu zaostaju u porastu, venu i suše se. Simptomi su pojava sitnih guka na korenu. Obično se promene na biljkama uočava u oazama. Nematode su vrlo slabo pokretni organizmi, uglavnom se prenose zaraženim supstratom ili rasadom gajenim na zaraženom supstratu. Zaražene biljke su podložnije napadu zemljišnih patogenih gljiva, rodova Phytophthora, Verticillium, Fusarium.
Kako bi se sprečila pojava i širenje nematoda potrebno je da se proizvođači pridržavaju osnovnih preventivnih mera suzbijanja, a ukoliko su nematode već prisutne potrebno je primeniti rigorozne mere suzbijanja.
U sistemu integralne zaštite protiv nematoda primenjuje se i mera – uvođenje bele slačice u plodored, stoga smanjuje se brojnost nematoda i povećava plodnost zemljišta – navodi dr Tihomir Guljančić.
Bela slačica je biljna vrsta koja ima jako kratak vegetacioni period. Ona niče i ukoliko zemljište ima malo vlage i vrlo tolerantna je na sušu, kao i na visoke temperature. Potrebno je oko dva meseca (60 do 70 dana) od nicanja do početka formiranja cvetnih stabala, odnosno mahuna. Tarupiranje se izvodi kada dostigne pun vegetativni razvoj i po formiranju cvetnog stable. Sledeća operacija je zaoravanje žetvenih ostaka.
Slačica nema u svom sastavu veliki procenat celuloze, nema lignitskih materija, pektinskih materija koje se sporo razlažu. Najveći procenat ima saharoze i azota i stoga je jako pogodna za zelenišno đubrenje. Najbolji momenat za tarupiranje i zaoravanje žetvenih ostataka je u formiranju cvetnih pupoljaka, i u momentu formiranja mahuna. Vrlo je važno i da se i ova mera koristi u borbi protiv nematoda. Proizvođači koji imaju uzan plodored pogotovo u plasteničkoj proizvodnji bi trebalo da zasnuju ovaj usev, da bi smanjili brojnost nematoda, s obzirom na antinematocidne materije koje ima u svom sastavu. Zaoravanjem slačice dobija se zelenišno đubrenje, poboljšava vodno-vazdušni režim zemljišta za naredni usev i pospešuje se mikrobiološku aktivnost. Zemljište se obogaćuje određenom količinom azota, kao i fosfora i kalijuma.
Nematode u plasteniškoj proizvodnji najčešće štete pričinjavaju na paradajzu, paprici, krompiru, krastavcu i salati.
Tokom 2019. godine uradili smo ogled u jednom plasteniku, pre setve kornišona, jer i u njihovoj proizvodnji nematode predstavljaju veliki problem. Postupak izvođenja ogleda je izgedao ovako:
Kupljeno je seme čija je cena bila 60 dinara po kilogramu, a po hektaru se seje od15- 20 kg na dubini 2-3cm. Preporuka je da se nakon setve obavi valjanje, naročito u sušnim uslovima.
Plastenik je isfreziran i pripremljen za setvu. Setva je obavljena polovinom maja i odmah zalivanje i valjanje. Posle nicanja slačica nastavlja vegetativni razvoj i pored visokih temperature u plasteniku. Tarupiranje je izvedeno posle formiranja cvetnog stable i početkom formiranja mahuna. Odmah posle ove operacije početkom jula je zaorana,Slika 1,2,3.
 |
 |
 |