Stočarstvo

Govedarstvo je u Srbiji jedna od najvažnijih poljoprivrednih grana. U okviru govedarstva, najvažnija su dva sektora:

• Proizvodnja mleka
• Proizvodnja mesa

Oba sektora imaju visok potencijal za unapređenje proizvodnje. Stanje u govedarstvu u Srbiji se ne može oceniti kao zadovoljavajuće. Prosečan broj krava po gazdinstvu ( oko 50% gazdinstava sa 1-3 krave) je znatno ispod evropskog proseka ( 30-60 krava na oko 40% gazdinstava). Takođe, kvalitet i prinos mleka je na nezadovoljavajućem nivou.

Prosečna mlečnost domaće populacije iznosi oko 3 500 kg mleka dok je u Evropi 6-8000 kg. Trenutno se samo oko 40% mleka nalazi u ekstra ili I klasi koja je dozvoljena pravilima EU.

Zbog potrebe prilagođavanja tržišta EU propisima, potrebno je povećati prinos, kvalitet i zdravstvenu bezbednost mleka proizvedenog u Srbiji. U poslednjih 10 godina, broj muznih krava je opao za oko 15%, ali se povećao broj umatičenih krava i danas one čine oko 30-35 % populacije goveda u Srbiji.

Opširnije...

Da bi gazdinstvo moglo da se bavi proizvodnjom i prodajom sira na sopstvenom gazdinstvu mora biti upisano u poseban Registar malih proizvođača, zbog kontrole veterinarske inspekcije i olakšanih uslova poslovanja.

U male proizvođače spadaju gazdinstva koja nedeljno proizvedu maksimalno:

1. 200 litara mleka
2. 500 jaja
3. 100 kom živine
4. 100 kg mesnih prerađevina

 Dozvoljene količine mogu biti i veće, ako su gazdinstva registrovale male mlekare, klanice ili preradu mesa. Tada mogu da proizvedu godišnje maksimalno:

1. 500 junadi
2. 000 teladi
3. 500 svinja,ovaca ili koza
4. Do 100.000 komada živine
5. 100 tona prerađenog mesa
6. 000 litara mleka

Ovi proizvodi mogu da se prodaju u gazdinstvima, lokalnim pijacama, malim trgovinama ili da se direktno

Opširnije...

Limuzin rasa goveda vodi poreklo iz Francuske pokrajine Limousine, po kojoj je i dobila ime. Reč je o veoma otpornoj rasi goveda, dobro aklimatizovanoj na oštrije klimatske uslove, što znači da je veoma pogodna za gajenje u brdsko-planinskim regionima. Rasa je veoma samostalna, nema velike uzdržne prohteve po pitanju objekata i ishrane. Troškovi veterinara su značajno manji u poređenju sa drugim tovnim rasama, jer se kod ove rase izuzetno retko javljaju bolesti i mastitis ( rasa je planski selektovana na povećanu otpornost na bolesti). Zanimljivo je da se krave ove rase najčešće same tele, bez pomoći čoveka. Manje od 5% teljenja zahteva pomoć čoveka. Telad su relativno male težine na porođaju ( 35-40 kg). Rasa je ranostasna, već sa 17-18 meseci se može osemenjavati. Limuzin goveda su crveno-smeđe boje, izražene dužine trupa i muskulature ( posebno na butovima).

Foto: Miroslav Kiš 1

Klanične osobine su veoma izražene,

Opširnije...

Američka trulež legla je jedna od najrasprostranjenijih bolesti poklopljenog legla u celom svetu. Veoma lako se širi, pogotovo u uslovima intenzivnog pčelarenja, jer pčelari često prenose saće iz jedne u drugu košnicu ili više pčelara drži košnice na zajedničkoj ispaši te se na taj način bolest veoma lako proširi među pčelinjim društvima. Kada se pojavi, veoma teško se iskorenjuje zbog izuzetne otpornosti spora bakterije Penibacillus larvae koja je glavni uzročnik ove bolesti legla. Bakterija koja se nalazi u obliku spore može da preživi u spoljašnjoj sredini i do 30 godina i otporna je na većinu dezinficijenasa koje se koriste u pčelarstvu. Najefikasniji način za uklanjanje spora je kuvanje u ključaloj vodi 30 min, ili u vosku zagrejanom na 110-120 stepeni. Vegetativni oblici ove bakterije su mnogo neotporniji i lakše se uklanjaju iz pčelinjaka.

Zanimljivo je da odrasle pčele ne oboljevaju od ove bolesti, već samo larve u poklopljenom leglu. Do infekcije najčešće dolazi prilikom spajanja jačeg i slabijeg društva pred zazimljavanje pčela, što je česta praksa među našim pčelarima, a pri tome se ne sprovedu mere zdravstvene kontrole društava na prisustvo ove bolesti. Ređe se bolest prenosi preko zaraženog meda koji se koristi za prehranu pčelinjeg društva ili koji su pčele pokupile prilikom pojave grabeži pčela u društvu. Ponekad do prenošenja bolesti dolazi i preko zaraženih insekata kao što su ose ili stršljenovi koji upadaju u košnice. Kada bolest dospe u košnicu, širi se dalje kroz košnicu preko pčela radilica i čistačica koje svojim telom prenose spore u ćelije saća.

Bolest se manifestuje u obliku promena na poklopcima ćelija saća, koje postaju tamno mrke boje. Larve u tim ćelijama se pretvaraju u kašastu, lepljivu masu koja se vremenom osuši.

Tačna identifikacija ove bolesti se uspostavlja u veterinarskoj laboratoriji. Ako se potvrdi prisustvo ove bolesti u košnici, obaveza pčelara je da to pčelinje društvo uništi spaljivanjem, zajedno sa svim ramovima, voskom i ostalim delovima unutrašnjosti košnice. Košnice se moraju temeljno dezinfikovati. Pčelar je u obavezi da svaku pojavu američke kuge legla prijavi nadležnima u roku od dva meseca nakon pojavljivanja zaraze u leglu. Jedino tako pčelar može da ostvari pravo na nadoknadu od države za uništena pčelinja društva.

Mirko Bilić

PSS Ruma